Zašto Vlada Srbije ne sme da čeka ni dana više sa usvajanjem Akcionog  plana za otvorenu upravu?

Nakon što je Srbija pre godinu i po dana započela proces pristupanja Partnerstvu za otvorenu upravu (Open Government Partnership, www.opengovpartnership.org, u daljem tekstu Partnerstvo ili POU) kroz aktivnosti koje su se u prethodnom periodu odigravale dosta kilavo došli smo pred vrata ove nove globalne multilateralne inicijative. Četvrtak, 19. april, predstavlja dan D. Ukoliko Vlada Srbije ne bude usvojila Akcioni plan za otvorenu upravu, naše pristupanje POU će biti odloženo do daljnjeg jer uslovi za prijem neće biti ispunjeni kako bi se odluka o prijemu donela na sastanku Partnerstva koji će se održati u Londonu 22. aprila.

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je u periodu od 13. marta do 23. marta 2013. godine, u skladu sa prethodno planiranim aktivnostima, pokrenulo javnu raspravu radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Akcionom planu za otvorenu upravu uz primenu IKT-a za 2013. godinu. Iako je ovaj postupak sproveden u skladu sa pozitivno-pravnom regulativom nejasno je zašto Akcioni plan još uvek nije usvojen (očekivalo se da bude usvojen najkasnije 31. marta).

O Partnerstvu za otvorenu upravu

Partnerstvo za otvorenu upravu je nova globalna multilateralna inicijativa, usmerena ka unapređenju rada državne uprave i njenoj transparentnosti. POU je formalno utemeljeno 20. septembra 2011. godine na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku. Trenutno u POU učestvuju 52 države, među kojima su i Sjedinjene Američke Države, većina zemalja EU, kao i država kandidata iz našeg regiona (Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora).

POU ima za cilj obezbeđivanje podrške i većeg angažovanja vlada širom sveta u oblastima kao što su javnost rada, saradnja sa organizacijama građanskog društva, borba protiv korupcije i upotreba novih tehnologija, kako bi organi javne vlasti radili otvorenije, delotvornije i odgovornije. U duhu saradnje državnih organa i civilnog sektora i sam POU je nadgledan od strane upravljačkog odbora koji čine vlade i organizacije civilnog društva. Da bi neka zemlja postala član POU država treba da:

1) ispuni minimalne uslove u četiri ključna područja (fiskalna transparentnost, pristup informacijama od javnog značaja, javnost prihoda i imovine funkcionera, uključenost građana i organizacija građanskog društva);

2) pokaže zainteresovanost za pristupanje POU, slanjem pisma o nameri pristupanja upravljačkom komitetu POU;

3) usvoji nacionalni akcioni plan u sklopu pristupanja POU, uz uključivanje i konsultacije sa širom javnošću i organizacijama građanskog društva;

4) objavi konsultacije povodom izrade nacionalnog akcionog plana sa upravljačkim komitetom POU i drugim državama članicama;

5) prihvati Deklaraciju o principima otvorene uprave;

6) uspostavi mehanizam za redovno izveštavanje o napretku realizacije nacionalnog akcionog plana.

Postupak pristupanja Srbije POU

Srbija je još u martu 2012. godine uputila upravljačkom odboru Partnerstva za otvorenu upravu pismo o namerama Republike Srbije da pristupi Partnerstvu za otvorenu upravu. Takođe Srbija je ispunila i minimalne uslove u četiri ključna područja od interesa za POU, realizacijom ključnih reformi u oblasti transparentnosti javnih finansija, kao i sprovođenjem Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, kao i osnivanjem nezavisnih kontrolnih tela poput Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije. U sklopu aktivnosti pristupanja, Uprava za Digitalnu agendu je još u aprilu 2012 godine organizovala diskusiju u vezi sa pristupanjem POU na temu „Kako do otvorenije uprave u Srbiji?“. U pomenutoj diskusiji su učestovali broji predstavnici civilnog društva i NGO sektora i predložene su mnoge aktivnosti od značajne za ovo pitanje.

U skladu sa navedenim, ali i drugim pratećim aktivnostima, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je 13. marta stavilo na javnu raspravu Akcioni plan uz primenu IKT-a u „Partnerstvu za otvorenu upravu“ za 2013. godinu.Kako je javna rasprava završena 23. marta, očekivano je da je Akcioni plan spreman za usvajanje od strane Vlade već nekoliko nedelja. Kako bi Srbija u ovoj godini ostvarila zacrtan plan i postala punopravan član POU, čini se da je poslednja prilika za usvajanje Akcionog plana četvrtak 19. april (usvajanjem nakon tog datuma zasigurno ne bi bilo moguće na vreme dostaviti neophodna dokumenta kako bi se odluka o prijemu donela na Londonskom sastanku).

Sadržina Akcionog plana

Iako veoma pozdravljamo inicijativu Ministarstva, kao i rad na pitanjima od značaja za POU, moramo da primetimo da u odnosu na teme koje su se javile na diskusiji i u odnosu na sam program i ideje za diskusiju koje je prezentovalo samo Ministarstvo, Akcioni plan nažalost predviđa značajno manje aktivnosti.

Počevši, na primer, od pitanja fiskalne transparentnosti, skrenuli bismo pažnju da se ovo pitanje ne odnosi samo na finansiranje političkih partija, nego i na mnoge druge aktivnosti od kojih je, pored pomenutog, možda najbitnije istaknuti aktivnosti u vezi sa javnim nabavkama i dostizanjem najvišeg nivoa transparentnosti u ovom polju! Takođe, tu su i pitanja vezana za izvršenje budžeta, pitanja vezana za finansijsku podršku programima od javnog interesa, dosledno poštovanje obaveze korisnika javnih sredstava o objavljivanju finansijskih izveštaja, završnih računa i finansijskih planova za narednu godinu na internetu, itd.

U vezi sa pristupom informacijama od javnog značaja, iako je propisana aktivnost  uvođenja zakonske obaveze svih državnih organa da postave i održavaju svoj veb sajt veoma bitna, mi bismo ipak ovde istakli pitanje koje je bilo i na programu diskusije, a tiče se predloga da se unapredi primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tako da organi javne vlasti pružaju podatke i bez intevencije Poverenika, ali i osnaživanje pretpostavke da su svi podaci u posedu države javni, osim onih koji su proglašeni tajnim.

Aktivnosti koje su definitivno najzastupljenije u Akcionom planu su aktivnosti vezane za „uključivanje građana“ kao što su: uspostava foruma na portalu e-uprave za objavljivanje iskustava građana u kontaktu sa državnom upravom, obaveznost sprovođenja javnih rasprava, promocija elektronskih javnih rasprava i obuke u vezi sa njihovi sprovođenjem. Ovakav pristup jednoj temi iz više uglova je definitvno nešto što pozdravljamo i što daje naznake da se realizacija ovih aktivnosti kreće u dobrom pravcu.

Takođe, istakli bismo i druge aktivnosti koje bi bilo bitno usvojiti sa stanovišta ovog akcionog plana. To su usvajanje standarda za objavljivanje mašinski čitljivih skupova podataka, obezbeđivanje delotvorne i blagovremene primene Strategije reforme državne uprave, zakonska uređenost prijavljivanja i objavljivanja podataka o vlasništvu nad medijima koje je naročito bitno sada, kada je u izradi nov Zakon o javnom informisanju, itd.

Ono što je možda i najsvetlija tačka ovog dokumenta je poslednja grupa aktivnosti koja se tiče institucionalizacije saradnje sa NGO sektorom i izrada akcionog plana za 2014. godinu. Smatramo da je formiranje radne grupe od naročite važnosti za pitanje dalje sudbine sprovođenja jedne ovakve inicijative. Stoga bi ova radna grupa trebalo da, baš kao što je i u duhu POU, okupi predstavnike državnih insitucija sa jedne i predstvnike organizacija civilnog društva i zainteresovanih NGO organizacija, s druge strane. Takva radna grupa bi onda stvarno predstavljala jedan konstruktivan forum gde bi civilno društvo i država zaista mogli da sarađuju na ostvarivanju ideja i ciljeva POU. To bi najvernije i preslikalo samu ideju i strukturu POU: „In the spirit of multi-stakeholder collaboration, OGP is overseen by a steering committee of governments and civil society organizations“.

Šta ako Akcioni plan ne bude usvojen?

Neusvajanje Akcionog plana bi bila još jedna manifestacija neodgovornog ponašanja naših političkih lidera. Samim tim, nepreduzimanje poslednjeg koraka koji nas razdvaja od ulaska u partnerstvo koje već duže vreme predstavlja strateški cilj bi pokazalo da aktuelna Vlada nije iskrena u svojoj borbi za trasparentan rad državnih organa, što ujedno dovodi u pitanje i spremnost za borbu protiv korupcije. Učešće u ovoj inicijativi je, za razliku od drugih mehanizama namenjenih transparentnosti državne uprave (kao što je strategija reforme državne uprave), od naročitog značaja jer neposredno i aktivno uvodi civilni sektor u kreiranje principa otvorenosti državne uprave. Ona onogućava da se uspostavi efektivan mehanizam saradnje između države i civilnog sektora, a time civilni sektor dobija ulogu jednaku onoj koju ima država u kreiranju politike transparentnosti državne uprave. Pored toga, sama inicijativa predviđa i konstuktivan mehanizam saradnje između država članica POU u cilju sprovođenja principa POU. Ovakva, inicijativa koja omogućava jednako pravo glasa i civilnom sektoru bila bi pravi signal države da stvarno želi da prikaže transparentnost svog rada.

Ukoliko se uzme u obzir da su naši regionalni partneri (Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora) već uveliko punopravni članovi Partnerstva, neusvajanje Akcionog plana može biti protumačeno prvenstveno kao politička poruka – nespremnost političke elite da svoj rad podvrgne principima otvorenosti.