Politička debata i stranački aktivizam se i u Srbiji u sve većoj meri odvijaju na društvenim mrežama, gde uslovna anonimnost učesnika, neformalni ton rasprave i ograničena nadležnost državnih organa donekle stvaraju utisak da su na mrežama dozvoljene pretnje, govor mržnje i nasilni pritisci. SHARE Fondacija stoga podseća da krivično delo postoji bez obzira da li su posledice nastale na fejsbuku, tviteru ili nekoj drugoj internet platformi, ili kada je pojedinačna radnja preduzeta u okviru masovnog građanskog revolta.

Javnosti su na raspologanju različiti načini za kritiku i protest protiv određenih pravnih postupaka. Građanske akcije kojima se na nenasilan način vrši pritisak na učesnike u postupku da odustanu ili promene odluku, jesu su legitimne i legalne, ukoliko su u skladu sa Ustavom i zakonima.

Podsećamo da se prava na slobodno mišljenje, izražavanje, okupljanje i udruživanje, pružaju sve do granica tuđe lične bezbednosti, privatnosti, dostojanstva, reputacije i, konačno, same slobode izražavanja onih sa kojima se ne slažemo. Legitiman pritisak moguće je ostvariti i kolektivnim slanjem mejlova sa zahtevima, pozivanjem nadležnih telefonom, dostavljanjem dopisa i drugim sredstvima, sve dok se ima u vidu da ljudska prava moraju važiti za sve podjednako.

SHARE Fondacija upozorava sve političke aktere, izborne timove kandidata i građane da različite vrste kompromitovanja sadržaja, blokiranja pristupa, sabotaža i pretnji koje su upućene u onlajn okruženju, predstavljaju krivična dela visokotehnološkog kriminala.

Ova krivična dela se gone po službenoj dužnosti, što znači da su nadležni organi, tužilaštvo i policija, dužni da reaguju po saznanju, bez obzira da li su formalno dobili krivičnu prijavu ili ne.

O digitalnim pravima i internet slobodama u političkoj komunikaciji detaljno se možete informisati u vodiču SHARE Fondacije, koji je slobodan za preuzimanje.

Novosadski advokat koji je u utorak, 14. marta, uputio prigovor Republičkoj izbornoj komisiji na usvajanje kandidature jednog od kandidata za predsedničke izbore, u proteklih dvadesetak sati (tekst je pisan 15. marta 2017. i objavljen tog dana u 15h) bio je meta graničnih oblika internet aktivizma ali i navodnih pretnji smrću, zloupotreba ličnih podataka, narušavanja privatnosti. Njegov fejsbuk profil, koji mnogi netizeni s pravom smatraju zaštićenim ličnim i javnim prostorom, ugašen je nakon poplave automatizovanih prijava, što neposredno ugrožava slobodu govora. Pojedini mediji preneli su informaciju da je profil “hakovan”, ali takvih indicija nema.

Takozvano spamovanje, odnosno masovno automatizovano slanje istovrsnih ili sličnih poruka, nije krivično delo – do momenta dok ne dođe do onesposobljavanja računarskog sistema, ili u slučaju da se putem takvih poruka distribuira virus ili neka druga vrsta malicioznog softvera.

Preteći komentari neće uvek biti kvalifikovani kao krivično delo ugrožavanja sigurnosti, što ne znači da se takvo ponašanje preporučuje i da se zbog njega građani neće naći pod istragom nadležnih organa dok se ne dokaže suprotno.

U slučaju novosadskog advokata, postoje elementi krivičnog dela uvrede (član 170 Krivičnog zakonika) koja se goni po privatnoj tužbi. Kada je u pitanju krivično delo ugrožavanja sigurnosti (član 138 KZ), bitno je pojasniti da pretnje moraju biti konkretno upućene određenoj osobi i moraju biti ozbiljne, jasne i nedvosmislene, to jest mora doći do konkretnog i stvarnog ugrožavanja sigurnosti određenog lica. To znači da pretnja mora da sadrži jasne i nedvosmislene poruke da će upravo lice koje je napisalo određeni komentar ili poruku napasti na život i telo oštećenog. Takođe, od značaja mogu biti i druge okolnosti koje zavise od svakog pojedinačnog slučaja.

Više informacija o aktivnostima kandidata na društvenim mrežama i povredama digitalnih prava i sloboda dostupno je u monitoringu predsedničke onlajn kampanje 2017 na sajtu SHARE Lab-a.