Posle četiri godine neustavnosti Zakon o elektronskim komunikacijama (ZEK) je najzad izmenjen

Krajem 2013. godine održana je javna rasprava o Nacrtu izmena i dopuna ZEK-a. Izmenama je trebalo uskladiti zakon sa odlukom Ustavnog suda koja je utvrdila da se zadržanim podacima ne može pristupiti bez odluke suda. Predložene izmene otklanjaju sve nedoumice i potvrđuju da je pristup zadržanim podacima bez pristanka korisnika moguć samo na određeno vreme, uz odluku suda i za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti zemlje. Tako je posle četiri godine ZEK najzad usklađen sa Ustavom.

SHARE Defense je aktivno učestvovao u javnoj raspravi, ukazujući da su pojedine odredbe postojećeg zakona problematične imajući u vidu da postoje brojni nedostaci zakona, pre svega zbog toga što ne pružaju dovoljnu zaštitu privatnosti komunikacije.

Javnost ima pravo da bude upoznata sa zadržavanjem podataka

Pristup podacima, pravo javnosti da zna koji se podaci zadržavaju, koliki treba da bude period zadržavanja i kako treba postaviti obaveze operatora u tom procesu su samo neka od pitanja koja je neophodno rešiti.

SHARE Defense je u Komentarima poslatim Ministarstvu predložio da troškove nabavke i instalacije opreme za presretanje komunikacije i pristup zadržanim podacima snosi država, a ne operatori,  predložio da se period zadržavanja podataka smanji sa 12 na 6 meseci, jer to dopušta i evropski regulatorni okvir, a da se operatorima zakonom utvrdi obaveza da obaveštavaju svoje korisnike o podacima koje zadržavaju (podaci o vrstama i karakteristikama ZP). Zadržavanje podataka predstavlja preveliko zadiranje u pravo na privatnost komunikacije, zato mora da bude svedeno na najmanju moguću meru (makar u pogledu trajanja perioda zadržavanja), a korisnici moraju da znaju koji od njihovih podataka se zadržavaju i u koje svrhe mogu da se koriste.

Osim toga što nijedna od ovih primedaba nije usvojena, član 130a je pretrpeo izmene koje potpuno obesmišljavaju poentu koju je trebalo da ostvari. Član 130a uvodi obavezu za operatore i državne organe koji zadržavaju podatke da vode Evidencije o zahtevima za pristup zadržanim podacima. Evidencija sadrži statističke informacije o broju zahteva za pristup zadržanim podacima koji su državni organi u toku kalendarske godine slali operatorima, broju ispunjenih zahteva odnosno predatih podataka, kao i vremenskom periodu od zadržavanja podataka do njihovog slanja na zahtev državnih organa.

Ovu evidenciju dužni su da vode i operatori i državni organi koji im pristupaju. Paralelno vođenje evidencija je neophodno da bi se poredili podaci koje imaju državni organi i operatori na drugoj strani, a radi kontrole, dostavljaju se Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Podsećamo da je ovaj član u javnoj raspravi izazvao reakcije Poverenika, SHARE Defense i ANEM-a, a da su njihove primedbe bile gotovo identične, što ukazuje na značaj Evidencija, koje služe kao jako dobar indikator koliko ovlašćeni državni organi i operatori poštuju zakonske odredbe koje se odnose na zadržane podatke.

Nacrt zakona iz javne rasprave je predviđao da se statistički podaci koji se odnose na informacije iz Evidencije „objavljuju na Internet stranici organa nadležnog za zaštitu podataka o ličnosti“. Usvojeni zakon ne sadrži ovu odredbu, pa je neizvesno na koji način će se javnost upoznati sa podacima koji se odnose na broj pristupa zadržanim podacima.

SHARE Defense je u javnoj raspravi predložio da se evidencije učine dostupnim javnosti putem objavljivanja na Internet stranicama operatora, državnih organa i Poverenika, kao tela nadležnog za zaštitu podataka o ličnosti. Ovi predlozi su pre svega posledica frapantnih nalaza Poverenika u pogledu masovnog nekontrolisanog pristupa zadržanim podacima, kao i presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije, koja je nedvosmisleno utvrdila da određeni podaci koji se odnose na rad službi bezbednosti (konkretno broj prisluškivanih lica u toku godine) moraju da budu javno dostupni.

Neophodno je da postoji jednostavan mehanizam pomoću kog će javnost biti upoznata u svakom trenutku koliki je broj podataka koji se zadržavaju, a ako ne postoji zakonska garancija, ovaj, inače dobar član zakona, neće uopšte biti primenjiv i ostaće prazno slovo na papiru. Podsetićemo na to da službe bezbednosti često uskraćuju pristup određenim informacijama pravdajući to time da su ti podaci klasifikovani određenim stepenom tajnosti („državna tajna“).

Kolačići nikoga ne interesuju

SHARE Defense je u javnoj raspravi signalizirao da postoje i druge problematične odredbe u Zakonu o elektronskim komunikacijama. Tako se založio da u cilju poboljšanja privatnosti komunikacije na internetu, Srbija izvrši usklađivanje sa izmenjenom E-Privacy Direktivom Evropske komisije (kolokvijalno Cookies Directive), koja predviđa obavezu za svaku Internet stranicu da korisnika obavesti o tome da se koriste cookies i da im pruži mogućnost da prihvate ili odbiju instaliranje cookies u njihove internet pretraživače. Nažalost, tih izmena nema u ZEK-u, a SHARE Defense nije čak ni dobio obrazloženje zašto ove izmene nisu razmtrane.

Izmene zakona su samo privremena mera, neophodno je temeljno izmeniti okvir koji se odnosi na zadržane podatke

SHARE Defense je još u javnoj raspravi skrenuo pažnju da će Direktiva o zadržanim podacima 2006/24/EC, najverovatnije biti proglašena nesaglasnom sa Evropskom poveljom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. To se nedavno i dogodilo. Kako je Srbija svoje zakonodavstvo uskladila i sa ovom direktivom, neophodno je da prati zajedničku politiku EU u ovoj oblasti, pošto je evidentno da će ceo regulatorni okvir koji se odnosi na zadržane podatke morati da se menja. Što pre, to bolje po građane i naš put ka Evropskoj uniji.