Da li su poznate lokacije novih kamera za nadzor i rizici po ustavna prava građana?

22-03-2019

Svi dokumenti o javnoj nabavci opreme za video nadzor u Beogradu zaštićeni su stepenom tajnosti “Poverljivo”, dok nam informacije o novom sistemu za prepoznavanje lica i tablica vozila moraju biti uskraćene, navodi se u odgovoru Ministarstva unutrašnjih poslova kojim je odbijen zahtev SHARE Fondacije za pristup informacijama od javnog značaja.

Početkom godine, ministar unutrašnjih poslova i direktor policije najavili su za naredne dve godine postupnu primenu kamera nove generacije koje koriste softver za prepoznavanje lica i registarskih tablica, uz napomenu da je reč o hiljadu kamera na 800 lokacija u Beogradu. Ministar Nebojša Stefanović je u izjavi Fonetu rekao da će se kamerama “postepeno opremati i patrolna vozila kao i policajci na ulici”, dok će se mreža kamera potom širiti i na autoput i magistralne puteve. Direktor policije Vladimir Rebić je prilikom gostovanja na Radio-televiziji Srbije naveo da je “u završnoj fazi uspostavljanje funkcionalnosti prepoznavanja lica”, kao i da su buduće lokacije stacionarnih kamera već poznate te da je pre odabira lokacija “izrađeno značajno ispitivanje i analiza događanja, pre svega krivičnih dela na teritoriji grada Beograda”.

 

Lokacije kamera – “poverljivo”

 

SHARE Fondacija je na osnovu Zakona o pristupu infomacijama od javnog značaja zatražila informacije o lokacijama stacionarnih kamera, uključujući i analizu na osnovu koje su one odabrane, kao i detalje o javnoj nabavci i relevantnim procedurama.

U zvaničnim odgovorima MUP navodi se da su svi dokumenti u vezi sa javnom nabavkom video opreme zaštićeni stepenom tajnosti “poverljivo”, dok tražene informacije o lokacijama i analizi nisu sadržane ni u jednom dokumentu, odnosno nosaču informacija, što je zakonski preduslov za ostvarivanje pristupa informaciji od javnog značaja. Na pitanje SHARE Fondacije o proceni uticaja obrade na zaštitu podatka o ličnosti, MUP je odgovorio da još nije počela primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uz objašnjenje da su evidencije i obrada podataka o ličnosti sa video-nadzora regulisani Zakonom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

S obzirom na to da odgovori ovlašćenog lica MUP direktno protivreče izjavama ministra i direktora policije, nedoumicu je potrebno razjasniti bez odlaganja, imajući u vidu da je reč o temeljnom ljudskom pravu i Ustavom i zakonima garantovanim slobodama građana.

 

Huawei kao partner policije

 

SHARE Fondacija je tražila i infomacije o javnoj nabavci opreme i softvera koji bi se koristili za video nadzor. Kako se navodi u odgovoru, MUP je sa kompanijom Huawei 2011. godine započeo razgovore o mogućnostima i unapređenjima informacionog i telekomunikacionog sistema kroz izradu rešenja za povećanje opšte bezbednosti građana kroz projekat “Sigurno društvo”, pod okriljem prethodno zaključenog Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između vlada Republike Srbije i Narodne Republike Kine potpisanog u Pekingu 2009. godine.

Dalje, MUP navodi da je 2014. godine zaključen Memorandum o razumevanju sa kompanijom Huawei koji se odnosi na korake koje je neophodno preduzeti u pogledu realizacije projekta “Sigurno društvo”. Na osnovu sporazuma i memoranduma o razumevanju, MUP je 2017. godine zaključio Sporazum o strateškom partnerstvu za uvođenje eLTE tehnologija i rešenja za “bezbedan grad” u sistemima javne bezbednosti sa kompanijom Huawei. Vlada Republike Srbije je zaključkom dala saglasnost na ovaj sporazum, kako bi Ministarstvo unutrašnjih poslova moglo da preuzme obaveze po ugovoru koji se odnosi na izdatke i nabavku sistema video nadzora po osnovu kapitalnog projekta “Video nadzor u saobraćaju – faza II”, dodaje se u odgovoru.

 

Intruzivne tehnologije u “nebranom grožđu”

 

Podsećamo, u Srbiji je stupio na snagu novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji u najvećoj meri usvaja standarde nove evropske regulative ove oblasti, dok istovremeno propušta da uredi i bliže definiše niz zaštitnih instrumenata i mehanizama primene Zakona. Takođe, do danas nije pokrenut proces izrade zakona koji bi regulisao oblast video-nadzora u javnom prostoru.

Softver koji se primenjuje u identifikaciji lica poslednje je u nizu tehnoloških dostignuća koje teško zadiru u prava i slobode građana i predstavlja važnu temu javne diskusije u demokratijama širom sveta. Kineska kompanija Huawei je poslednjih godina suočena sa optužbama SAD i pojedinih evropskih zemalja za industrijsku i političku špijunažu u saradnji sa kineskim vlastima.

U narednom periodu, neophodno je utvrditi koja je tačno oprema za video nadzor u pitanju, gde i na koji način će se obrađivati podaci o ličnosti, kao i da li je procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti sprovedena na adekvatan način.

Dokumenta:

Zahtev SHARE Fondacije – izjava ministra Stefanovića

Zahtev SHARE Fondacije – gostovanje direktora policije Rebića

Rešenje MUP o odbijanju zahteva

Odgovor MUP