Karneval medija rođenih u digitalnoj eri – Digital-born Media Carnival – održan je u Kotoru od 14. do 18. jula, u organizaciji SHARE Fondacije i uz podršku OEBS-a i Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu. Uz učešće više od 250 novinara i medijskih profesionalaca, pravnika, internet aktivista, univerzitetskih profesora i istraživača iz celog sveta, održano je na desetine predavanja, panel-diskusija, radionica i praktičnih treninga. Na ovoj jedinstvenoj regionalnoj platformi diskutovalo se o najnovijim trendovima u oblasti tehnologije i društva, slobodi izražavanja, državnom i korporativnom nadzoru, te izazovima onlajn medija: lažnim vestima, etici, kreativnosti, inovativnom izveštavanju, manipulacijama javnim mnenjem.
Istorija kotorskog zaliva, jednog od značajnih sedišta jadranske i mediteranske trgovine, tehnoloških inovacija i razmene znanja, poslužila je organizatorima i učesnicima Karnevala kao simbolički geografski prikaz jednog od čvorišta globalne Mreže, koje se stvara u međusobnoj saradnji eksperata i profesionalaca iz različitih oblasti.
(DBMC http://shareconference.net/carnival/)
Film sa konferencije
Karnevalska atmosfera pogodovala je opuštenoj razmeni znanja i iskustava, zanimljivim diskusijama o regulatornim modelima i rizicima u razvoju društva u digitalnom okruženju. Na zvaničnom otvaranju Karnevala brojnu publiku pozdravili su direktor Kancelarije OEBS Predstavnika za slobodu medija Frane Maroević, ambasador Holandije u Srbiji i Crnoj Gori Henk van den Dol, kao i Đorđe Krivokapić, direktor za pravne politike SHARE Fondacije.
Sebastijen Sorijano, predsedavajući regulatornog tela tržišta telekomunikacija EU koje okuplja agencije zemalja članica – BEREC (Body of European Regulators for Electronic Communications), govorio je o evropskim smernicama za neutralnost interneta, usvojenim prošle godine.
“U njih je ugrađena zaštita nekih od temeljnih ljudskih prava koja oblikuju internet kao infrastrukturu slobode: zaštita ličnih podataka, sloboda izražavanja i informisanja, sloboda poslovanja i inovacija, zaštita od diskriminacije i zaštita potrošača”, istakao je Sorijano. On je dodao da konkurencija, koja podrazumeva jednak i slobodan pristup, ne može postojati bez neutralnosti interneta. Mada je net-neutralnost danas opšte dobro u Evropi, nacionalni regulatori suočeni su sa ozbiljnim izazovima, upozorio je Sorijano.
(Integralno izlaganje Sebastijena Sorijana [na engleskom jeziku] http://berec.europa.eu/eng/document_register/subject_matter/berec/downlo…)
U okviru serije razgovora o radikalno novom medijskom okruženju, nužno su otvorena pitanja proizvodnje i distribucije lažnih vesti, post-istine, tzv. alternativnih činjenica i sličnih manipulativnih strategija koje preplavljuju globalni javni prostor. Polarizovala su se dva stava, za i protiv zakonske regulacije u zavisnosti od toga da li zagovornici imaju više poverenja u tehnologiju i samoregulatorne mehanizme tržišta, ili u državu.
Da li se rasprostranjena onlajn propaganda može suzbiti uz pomoć tehno-giganata, dok svaki upliv države u regulisanje javne komunikacije predstavlja opasnost po slobodu govora, ili su političke elite i institucije javne uprave dužne da sprovode interes u čije ime su izabrane – ostalo je otvoreno pitanje, sa značajnim argumentima na obe strane. Utisak da se polarizacija uglavnom poklapa sa razgraničenjem između razvijenih demokratija i globalnog Istoka, dodatno je potkrepio stav da je front rasprave eminentno politički te da buduće odluke, čak i kada deluju ogoljeno “tehnokratski”, nikada neće biti sasvim neutralne. (Blog Domena Saviča, 19. jul 2017. [na engleskom jeziku] http://www.dsavic.net/2017/07/19/question-of-trust/)
U tom svetlu, jedna od najznačajnijih tema zvaničnih i neformalnih diskusija učesnika Karnevala bila je algoritamsko upravljanje i regulatorna uloga posrednika. “Crne kutije” unutar kojih se odvijaju mistični procesi odlučivanja o (po)željnom sadržaju korisnika društvenih mreža i drugih usluga na internetu, kao i o sadržajima koji su korisnicima vidljivi ili dostupni, polako se raskrinkavaju, dok razmere njihovog uticaja na svakodnevni život netizena ukazuju da se društva kao političke zajednice radikalno menjaju.
S druge strane, u prilog korišćenju algoritama za uređivanje medijskog sadržaja razmenjena su i pozitivna iskustva, pri čemu je potrebno voditi računa o transparentnosti i odgovornosti za odluke donete na osnovu softverskog “proračuna”. (Zuzana Varso, Helsinška fondacija za ljudska prava; blog evropskog “Satori” projekta, 20. Jul 2017. [na engleskom jeziku] http://satoriproject.eu/on-algorithms-accountability-instant-implementat…)
Odgovornost posrednika, odnosno kompanija koje pružaju usluge na internetu, postaje ključno pitanje savremenog društva, posebno nakon serije globalnih izbornih i političkih afera vezanih za oglašavanje mikrotargetiranjem, onlajn cenzuru, promociju lažnih vesti i slično. Na dnevni red stigao je zahtev za transparentnošću, ne samo algoritama koje koriste globalni pretraživači, društvene mreže i druge popularne platforme, već i načina poslovanja, oglašavanja i odnosa ovih kompanija sa političkim elitama. Zasad istraživači koriste metode “reverzibilnog” inženjeringa, a neki od rezultata predstavljeni su i tokom Karnevala. (Istraživanja Fejsbuka, SHARE Lab, 2017. [na engleskom jeziku] https://labs.rs/en/category/facebook-research/)
Novinare, ali i internet aktiviste kao i pravne eksperte, posebno su zanimala predavanja i radionice na temu reforme pravila u oblasti autorskih prava i zaštite ličnih podataka. Svojim rešenjima evropski regulatori će umnogome odrediti pravac razvoja ne samo tehnologije i poslovanja, već i ljudskog društva. Razgovori o zloupotrebama autorskih dela na internetu, izuzecima od autorskih prava u domaćem i evropskom pravnom okviru te o preprekama starih regulatornih modela u digitalnom okruženju, omogućili su dublje razumevanje ograničenja nacionalnih propisa na internetu. (Emisija “Digitalne ikone”, Radio Beograd 2, 25. jul 2017. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/2814918/digital… emisija “Digitalne ikone”, Radio Beograd 2, 1. avgust 2017. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/2822451/digital…)
Tokom diskusija o dobu post-istine i masovne, prekogranične manipulacije javnim mnenjem, izneta su zanimljiva iskustva novirana iz regiona, posebno onih angažovanih na platformama za proveru činjenica, poput Istinomera. Da li su lažne vesti novi ili ljudskom društvu dobro poznat fenomen koji je, u vreme društvenih mreža i trenutne razmene sadržaja širom planete, poprimio obrise globalne pošasti? Da li je čovečanstvo oduvek radije biralo zanimljive narative umesto činjenica, a stavovima se priklanjalo na osnovu vlastitih emocija, strahova i nadanja podjednako? ”Lažne vesti će uvek biti jeftinije od pravih vesti u kapitalističkim medijima. Zato vaš medijski proizvod mora da bude bolji i pruža više. Stavite vaše istraživanje i činjenice u pozitivni i smisleni narativ ili kontekst”, objasnila je novinarka Olja Alvir. (Blog Olje Alvir, 16. jul 2017. [na engleskom jeziku] http://olja.at/forget-the-facts/)
Pitanja koja su artikulisali učesnici Karnevala svoje odgovore dobiće narednih godina, kroz odluke nacionalnih zakonodavaca, otkrića aktivista i istraživača, izveštavanje medija, a pre svega kroz postupke, dobre i loše navike samih netizena. Digitalna pismenost građana i održavanje dobre digitalne higijene postali su neophodni uslovi za kretanje internetom.
Složna osuda lažnih vesti na završnom, “moot” suđenju upriličenom na terasi kotorskog Instituta za biologiju mora, simbolička je poruka Karnevala.