Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama podsetila je na nedostatke i propuste u ovom zakonu, posebno kada je reč o podacima o komunikaciji. Posebno je problematično zadržavanje podataka o komunikaciji koji nisu sadržaj komunikacije (tzv. “meta-podaci”).
Zakonom o elektronskim komunikacijama (ZEK) 2010. godine su u naš pravni sistem uvedeni zadržani podaci. Treba podsetiti da ZEK sadrži evropski okvir za elektronske komunikacije, pa samim tim i EU Direktivu 2006/24 o zadržavanju podataka, koja je bila sporna zbog nesrazmernog zadiranja u privatnost korisnika telekomunikacionih usluga. Direktiva je doneta na inicijativu nekoliko uticajnih država članica EU, neposredno posle terorističkih napada u Londonu i Madridu sa ciljem da obezbedi zaštitu nacionalne bezbednosti pod latentnom pretnjom novih terorističkih napada. Međutim, način za ostvarivanje ovog legitimnog cilja je doveo u sumnju opravdanost, odnosno srazmernost ovakvog ograničavanja prava na privatnost. Jedan od najvećih nedostataka Direktive EU je bila neodređenost roka za zadržavanje (od šest meseci do dve godine) koji ostavlja dosta veliki prostor za nejednaku primenu u državama članicama i potencijalne zloupotrebe.
Odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama su neusklađene sa ustavnom garancijom zaštite tajnosti pisama i ostalih vidova komunikacije iz člana 41. Ustava Republike Srbije. Nakon inicijative koju su Poverenik i Zaštitnik građana podneli pred Ustavnim sudom, tri godine i dve gotovo identične odluke Ustavnog suda, potvrđeno je da su zadržani podaci sastavni deo komunikacije i kao takvi moraju da imaju isti stepen zaštite kao i sadržaj komunikacije. Predlog pravilnika o zahtevima za uređaje i tehničku podršku za zakonito presretanje i zadržavanje podataka, koji je zapravo trebalo da implementira sporne odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama, kao i Direktivu, povučen je dva puta zbog pritiska javnosti. Nadležno ministarstvo je iniciralo izmene spornih odredaba zbog odluke Ustavnog suda protiv ZEK-a, što je verovatno zaustavilo i treće neuspešno “puštanje” u javnost tog spornog podzakonskog akta.
S obzirom na to da je neophodno da se striktno ograniče razlozi za pristup zadržanim podacima, potrebno je stvaranje garancija da zadržavanje podataka neće biti zloupotrebljeno, što je naglasio i Nezavisni advokat Evropskog suda pravde Kruz Viljalon. Na to je ukazao i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. Čak i kada je ispunjen ovaj formalni element, sporno je da li je samo zadržavanje podataka kao takvo neophodno i srazmerno u demokratskom društvu radi zaštite najvitalnijih interesa tog društva.
Ovi koraci su samo privremeni, i imajući u vidu dešavanja u EU, bili bi samo uvod u potpuno ukidanje zadržavanja podataka ili pronalaženje drugih modela za ostvarivanje interesa zaštite bezbednosti, ali tek po redefinisanju evropske politike u ovoj oblasti. SHARE Defense će u narednom periodu u potpunosti podržavati ovakve stavove i ideje, a prvi korak je pisanje predloga za bolje formulisanje odredaba o zadržavanju podataka u zakonu.
Izmene Zakona o elektronskim komunikacijama treba shvatiti kao šansu da se pravila o zadržavanju podataka jasnije formulišu, pa je SHARE Defense reagovao podnošenjem komentara i konkretnih amandmana na predlog izmena i dopuna Zakon o elektronskim komunikacijama.