Google, Facebook, Apple, Dropbox, Twitter, Yahoo, Microsoft, AOL i LinkedIn udružili su se kako bi zahtevali reforme u nadzoru elektronskih komunikacija. Zabrinutost za bezbednost podataka delimo svi, a ove kompanije veruju da mogu da utiču na države da konačno promene ili makar poboljšaju zakone i prakse kojima je regulisano nadgledanje. Prikupljanje podataka i nadzor elektronskih komunikacija treba da bude u skladu sa međunarodnim standardima slobode izražavanja i prava na privatnost. Takođe, neophodno je da i države i kompanije shvate da je neophodna transparentnost i jasni uslovi kada se i u kojim uslovima vrši nadgledanje elektronskih komunikacija.
“Izveštaji o državnom nadgledanju pokazuju da postoji potreba za većom otvorenošću i novim ograničenjima prikupljanja podataka. Sjedinjene Države bi trebalo da iskoriste šansu da povedu ovu reformu i isprave stvari”, kaže izvršni direktor Facebook-a Mark Zukerberg.
“Twitter je posvećen odbrani i zaštiti glasa naših korisnika. Nekontrolisano, netransparentno državno nadgledanje sprečava slobodan protok informacija i ograničava njihov glas. Principi koje predlažemo bi doprineli reformi trenutnog sistema tako da se adekvatno balansiraju potrebe za sigurnošću i privatnošću, uz očuvanje osnovnog ljudskog prava na slobodu izražavanja”, izjavio je izvršni direktor Twitter-a Dik Kostolo.
Kako bi inicijativa za reformu nadzora elektronskih komunikacija bila uspešna, kompanije su predložile pet principa koji jasno određuju kada, se i kako vrši nadzor, a posebno su orijentisani na prava korisnika i zaštitu podataka koje on ostavlja na ovim sajtovima.
- Ograničiti ovlašćenja državnih organa da prikupljaju podatke korisnika
Države zahtevaju od kompanija da otkriju podatke o korisnicima, a potrebno je da postoji balans između opravdane potrebe za podacima i razumnim očekivanjima korisnika o privatnosti. Vlade bi trebalo da ograniče mogućnost nadzora samo na specifične korisnike u zakonom predviđenim slučajevima i ne bi trebalo da se bave masovnim sakupljanjem podataka. Sve ovo naravno utiče i na poverenje pojedinaca u bezbednost na Internetu.
- Nadzor i odgovornost
Podrazumeva se da mora da postoji kontrola nad podacima koji se prikuplju, kao i nad onima koji ih prikupljaju. Ukoliko je neophodno, pod zakonski propisanim uslovima obaveštajne agencije mogu da traže podatke od kompanija. Opet, sudovi koji nadgledaju rad tih agencija bi trebalo da budu nezavisni, a vlade bi trebalo da dopuste da važne presude budu javne, kako bi sudovi bili odgovorni informisanim građanima.
- Transparentnost zahteva državnih organa
Možda najbitnije prilikom dozvoljenog prikupljanja podataka je da sve bude transparentno i dostupno. Kompanije treba da objave broj i svrhu državnih zahteva za pristup podacima korisnika. Dodatno, vlade bi trebalo da objave ove informacije bez odlaganja.
- Slobodan protok informacija
Slobodan protok informacija i prekogranični pristup informacijama je ključan za snažnu globalnu digitalnu ekonomiju. Takođe, pristup informacijama koje se nalaze u drugim zemljama ne sme da bude ograničen. Državni zahtevi da pružaoci usluga lociraju svoju infrastrukturu unutar granica jedne zemlje ili da posluju samo na lokalnom nivou nisu opravdani.
- Izbegavanje sukoba država
Da bi se izbegao “sukob zakona”, trebalo bi da postoji konkretan i transparentan okvir zasnovan na principima koji će regulisati zahteve za pristup informacijama. Dakle, potrebno je da institucije međusobno sarađuju, kako u samoj državi, tako i na međunarodnom nivou, kako bi zajednički rešile problem.
Uz ovu inicijativu, kompanije su napisale i otvoreno pismo predsedniku SAD i članovima Kongresa u kojem podstiču državne organe da sprovedu reformu sa ciljem da se nadgledanje učini zakonski ograničenim, transparentnim, da bude proporcionalno rizicima, kao i pod nezavisnim nadzorom.
Iako ove kompanije traže da države reformišu način na koji vrše nadgledanje elektronskih komunikacija, neophodno je da se i same više potrude da zaštite prava svojih korisnika. Organizacija Electronic Frontier Foundation (EFF) sprovodi istraživanje pod nazivom “Ko vam čuva leđa” (“Who has your back”) kako bi napravila pregled u kojoj meri se kompanije bore za prava korisnika na sudovima i pred Kongresom SAD, da li objavljuju izveštaje o transparentnosti i slično. Mnoge od kompanija koje su pokrenule navedenu inicijativu su obuhvaćene izveštajem za 2013. godinu i više njih nije pokazalo zadovoljajuće rezultate. Analizu istraživanja koje je SHARE Defense uradio za pružaoce usluga (operatori mobilne i fiksne telefonije, Internet provajderi, e-commerce kompanije) u Srbiji, po uzoru na “Who has your back”, prikazaćemo u narednom tekstu.
read a reply of this text here >> I don’t accept cookies – I don’t agree