U kosovskom parlamentu je u aprilu podnet izmenjen Nacrt zakona o presretanju elektronskih komunikacija. Ministarka za evropske integracije Kosova Vljora Čitaku je na Twitter-u krajem aprila objavila da je Vlada Kosova usvojila Nacrt zakona. Posle odluke Evropskog suda pravde da je Direktiva o zadržanim podacima 2006/24/EC nevažeća, ministarka je obećala da će prilikom sastavljanja Nacrta uzeti u obzir standarde Evropske unije. Međutim, u tekstu novog Nacrta i dalje se mogu uočiti veliki propusti.
Na primer, novi Nacrt ne predviđa terminologiju “zakonit pristup/presretanje” za veliki broj institucija i uređuje zahteve kako za obaveštajne agencije (kao što propisuje kosovski zakon) tako i za sve ostale organe, što je uređeno Krivičnim zakonom. Nacrt otvara mnoga pitanja u vezi sa zadržanim podacima i neophodno ga je izmeniti pre nego što zakon zvanično bude usvojen. Prvenstveno, neophodno je da se u potpunosti otkloni obaveza zadržavanja podataka, u skladu sa odlukom Evropskog suda. Naime, Nacrt predviđa obavezu zadržavanja podataka o komunikaciji svakog pretplatnika za period od najmanje 12 meseci, iako je već spomenuta odluka ovu obavezu, u odsustvu neophodnih ograničenja i strogih mera zaštite, proglasila nezakonitom samo nekoliko nedelja pre usvajanja Nacrta. Imajući u vidu obećanje ministarke da će uskladiti kosovske zakone sa regulativom EU, postavlja se pitanje kako to da su baš oslanjajući se na osporenu Direktivu odlučili da usvoje pravilo koje u velikoj meri krši Povelju EU o osnovnim pravima i slobodama, ali i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (čl. 8).
Takođe, Nacrt predviđa i postojanje paralelnog interfejsa za Kosovsku obaveštajnu agenciju (AKI) koji joj efektivno omogućava nekontrolisani pristup podacima bez obzira na odredbe zakona. Kako navodi organizacija Privacy International, ovakva odredba pretvara kosovske operatore i ISP-jeve u “de facto agente Kosovske obaveštajne agencije”, s obzirom na to da omogućava vlastima pristup podacima o komunikacijama u realnom vremenu, bez odgovarajućih mehanizama nadzora ili zaštite privatnosti. Uz to, neophodno je uvesti obavezu obaveštavanja o elektronskom nadgledanju, kao što to propisuje Krivični zakon, ali ne i Zakon o AKI. Naime, operatori i ISP-jevi ne smeju da odbiju nadzor niti da obaveste korisnike da se njihove elektronske komunikacije presreću, čak i po prestanku presretanja. Još jedan problem predstavlja i nedostatak transparentnosti o načinu prikupljanja podataka, s obzirom na to da zakon propisuje da “informacije o načinu presretanja podataka neće biti objavljivane niti na bilo koji drugi način dostupne javnosti”. Takođe, u kaznenim odredbama, povreda prava na privatnost treba da bude izjednačena po važnosti sa štetom koja može nastati u toku istrage zločina i narušavanju javne bezbednosti.
Treba imati u vidu da su nedavno održani izbori na Kosovu, te da je budućnost ovog Nacrta još uvek neizvesna.