IZBORI I INTERNET U SRBIJI
KANDIDATI NA FEJSBUKU
SLUČAJEVI POVREDA PRAVA
KOMERCIJALNA KOMUNIKACIJA U KAMPANJI
POLITIKA I LIČNI PODACI
KAMPANJA NA INTERNETU I DOBRE PRAKSE POLITIČKE KOMUNIKACIJE

U četvrtak, 30. marta u ponoć počela je izborna tišina, period u kom je na snazi zabrana političkog oglašavanja do zatvaranja biračkih mesta, 2. aprila u 20 časova. Pravilo o prekidu propagandnih aktivnosti izbornih štabova i njihovih pristalica uobičajeno se sprovodi u štampi i elektronskim medijima, kao i u blizini prostorija za glasanje. Onlajn i društveni mediji u praksi ne podležu institucionalnoj kontroli, iako je svojevremeno ponuđeno tumačenje da se izborna tišina odnosi i na internet kao vrstu sredstva javnog informisanja.

Izborna tišina, međutim, u srpskoj sajber sferi protiče prilično bučno: društvenim mrežama cirkulišu video i foto-svedočanstva kršenja izbornih pravila iz različitih opština širom zemlje, raskrinkavaju se lažne vesti, lažni profili, lažna saopštenja. Prilozi građana i aktivista uglavnom ostaju rasuti po Mreži, dok većina izbornih štabova pretežno koristi onlajn okruženje za jednosmernu komunikaciju, nezainteresovana za digitalne alate i rizike onlajn manipulacije javnim mnjenjem.

Deo zajednice koji radi u otvorenom kodu obezbedio je platformu za praćenje rezultata uživo, izbori.live, na kojoj će se tokom izbornog dana prikupljati podaci izbornih štabova i Republičke izborne komisije.

Izbori i internet u Srbiji

SHARE Fondacija je u ovom izbornom ciklusu započela nadzor internet sloboda i digitalnih prava 15. februara, dve nedelje pre zvaničnog početka kampanje za predsedničke izbore. Kao i u vreme vanrednih parlamentarnih izbora prošle godine, tokom ovog izbornog ciklusa pratimo aktivnosti izbornih štabova i zainteresovane javnosti na internetu, u izdanjima onlajn medija, na društvenim mrežama i drugim platformama za razmenu sadržaja. Monitoring povreda prava i sloboda na internetu značajan je mehanizam kontrole demokratskih procedura u informacionom društvu, dok je praćenje redovnih aktivnosti kandidata u onlajn okruženju indikator razvoja primene novih alata u javnoj komunikaciji političke zajednice.

Za razliku od izbora za zakonodavnu i izvršnu vlast, kampanja za predsedničke izbore podrazumevala je znatno veći angažman u neposrednoj komunikaciji sa građanima, posebno u vreme prikupljanja potpisa za kandidaturu pojedinih ličnosti ispred registrovanih političkih stranaka, stranačkih koalicija i grupa građana. Rok za predaju kandidatura istekao je 12. marta, pa je tokom prvih deset dana od raspisivanja izbora zabeležen i najveći skok u aktivnostima na mrežama.

Kuriozitet ovog izbornog ciklusa, strimovanje događaja uživo, potvrđen je i na sednici jednog administrativnog tela. Naime, tabloid Kurir je preko svoje fejsbuk strane strimovao sednicu RIK-a od 13. marta, na kojoj se odlučivalo o kandidaturi Ljubiše Preletačevića Belog. U podne narednog dana, strim je ukupno imao preko 470.000 pregleda. Pojačana pažnja domaće internet zajednice za ovu kandidaturu zabeležena je i na sajtu dnevnog lista Danas koji je, prema nezvaničnim potvrdama iz redakcije, u vreme izveštavanja sa sednice RIK-a registrovao trostruko veću posetu sajtu.

Uobičajeno, internet se u Srbiji tretira kao prostor u kom preovlađuje mlađa i populacija srednje dobi. Pojedina istraživanja ukazuju da preko 90% mladih ima uređaj za pristup netu, najčešće smartfon, dok samo 5% njih ne koristi društvene mreže. Trećina mladih provodi par sati dnevno onlajn, a gotovo polovini je internet primarno sredstvo informisanja. Kategorije stanovništva koje najmanje koriste internet i društvene mreže spadaju u marginalizovane ili ranjive zajednice, a to su stariji sugrađani, stanovnici ruralnih i nerazvijenih područja, romska i populacija sa nekim oblikom invaliditeta.

Kandidati računaju na preko 6,7 miliona građana s pravom glasa. Građani Srbije većinom se i dalje informišu preko tradicionalnih medija, pre svega televizije, uz koju prosečno provode oko dva i po sata dnevno. Korišćenje interneta je proteklih godina u blagom usponu: nešto više od 64% građana Srbije ima pristup internetu, dok oko 3 miliona koristi internet svakog ili skoro svakog dana.

Nezvanične procene globalnih alata za merenje internet saobraćaja govore da je od oko 4 miliona korisnika društvenih mreža u Srbiji, preko 90 odsto opredeljeno za fejsbuk.

Kandidati na fejsbuku

Najmasovnija globalna mreža ujedno je i fokus analize SHARE fondacije tokom predizborne kampanje. Za praćenje je odabrano 11 zvaničnih fejsbuk naloga kandidata odnosno izbornih štabova. RIK je proglasio kandidature Aleksandra Vučića (vladajuća koalicija), Saše Jankovića (grupa građana), Vojislava Šešelja (SRS), Vuka Jeremića (grupa građana), Boška Obradovića (pokret Dveri), Saše Radulovića (pokret Dosta je bilo), Aleksandra Popovića (DSS), Milana Stamatovića (SNP), Nenada Čanka (LSV), Miroslava Parovića (Narodni slobodarski pokret) i Luke Maksimovića/Ljubiše Preletačevića Belog (grupa građana).

Alati koje koristimo u merenju aktivnosti na društvenim mrežama, registruju samo interakcije sa izvornim statusima objavljenim na targetiranim stranicama.

Period praćenja aktivnosti na fejsbuku podeljen je u šest segmenata, od 15. februara do početka izborne tišine. Ukupno, u interkacije sa FB stranicama kandidata stupilo je preko 330.000 učesnika – ljudi ili botova. Zajedno su ostvarili preko 2.800.000 interakcija (lajkova, šerova, komentara). Poređenja radi, tokom kampanje za prošlogodišnje parlamentarne izbore ukupno je generisano nešto preko milion interakcija na fejsbuku.

Prvi nagli rast aktivnosti na fejsbuku zabeležen je, logično, po raspisivanju izbora, u periodu od 2. do 8. marta kada je kada je broj interakcija učetvorostručen u odnosu na prethodni vremenski segment. Od 9. do 15. marta broj interakcija prešao je pola miliona, ali je broj učesnika ostao uglavnom isti. Sledeći obrađeni period, od 16. do 22. marta, ukazao je na relativan zamor. Broj učesnika umereno raste, ali ukupan broj interakcija opada.

U finale kampanje, međutim, izborni štabovi i pristalice ulaze punom snagom. Poslednji sedmodevni period uoči proglašenja izborne tišine, od 23. do 30. marta, svedoči najvećem skoku aktivnosti korisnika fejsbuka – ukupno, više od 990.000 interakcija, šestostruko više nego u prvoj sedmici monitoringa. Broj učesnika je utrostručen u odnosu na prvi period, od 15. do 22. februara, i iznosio je preko 185.000.

Apsolutni favorit fejsbuka je alterego Luke Maksimovića – na stranici Ljubiše Preletačevića Belog ukupno je zabeleženo 1.175.900 interakcija, od čega 62.354 komentara. Inače, kao oblik interakcije koji zahteva veći angažman učesnika i isključuje automatizovane procedure, komentari su i dalje najređi oblik komunikacije na zvaničnim profilima političkih stranaka i funkcionera.

Posle Belog, slede Vuk Jeremić sa 501.090 interakcija (od čega 32.968 komentara) i Saša Janković sa 460.835 interakcija (48.916 komentara). Na začelju prve petorke nalaze se Vojislav Šešelj (ukupno 268.876 interakcija, od čega 21.667 komentara) i Aleksandar Vučić (260.427 interakcija, od čega 37.347 komentara).

Posmatrajući trendove na pojedinačnim stranicama kandidata, Ljubiša Preletačević Beli je bez sumnje obeležio kampanju na fejsbuku, sa preko milion interakcija i zajednicom čija je brojnost dosegla najveći skok u vreme razmatranja prigovora na kandidaturu. Do šeste nedelje posmatranog perioda, na stranici Belog generisano je više interakcija nego na FB stranama sledeća tri kandidata zajedno.

Vuk Jeremić je aktivno vodio kampanju na društvenim mrežama i pre početka monitoringa SHARE Fondacije. U prvoj nedelji monitoringa, Jeremićev tim je već uveliko imao aktivnu zajednicu koja redovno stupa u interakcije sa objavljenim sadržajima. Međutim, veličina njegove fejsbuk zajednice je varirala u svega par hiljada korisnika tokom čitave kampanje, a 100.000 interakcija je prešao samo u petoj nedelji monitoringa, kada je Jeremićeva supruga označena kao “šef narko-kartela”. Momentum nije iskorišćen, jer je u šestoj nedelji broj interakcija opet bio u padu.

Aktivnosti na fejsbuk stranici Saše Jankovića uglavnom su išle uzlaznom putanjom tokom čitavog posmatranog perioda, a kulminaciju su dosegle u poslednjoj nedelji, u vreme završnih mitinga u nekoliko gradova. Tokom čitave kampanje Janković je imao stabilnu zajednicu, bez velikih oscilacija, što je donekle odraz cele Jankovićeve onlajn kampanje, u kojoj je drama izostala.

Stranica Vojislava Šešelja je dostigla zenit u trećoj nedelji kampanje ali, za razliku od prošlogodišnje kampanje za parlamentarne izbore, nije uspeo da okupi zajednicu koja bi držala trend rasta. Za Šešeljevu zvaničnu FB stranicu specifična je pojava dva korisnika u petoj i šestoj nedelji kampanje, koji su ostvarili po više stotina interakcija.

Aleksandar Vučić nije imao značajno prisustvo na fejsbuku, iako se čini da je u marketing uloženo dosta resursa, s obzirom na njegovo ukupno prisustvo u javnoj sferi. Međutim, kako je Vučić imao daleko više prostora u tradicionalnim medijima u odnosu na druge kandidate, izgleda da fejsbuk kampanja njegovom štabu nije bila prioritet.

Fejsbuk stranice ostalih 6 kandidata zajedno ne prelaze 150.000 interakcija.

Slučajevi povreda prava

U poređenju sa različitim “kriznim” društvenim periodima tokom četiri godine u kojima SHARE Fondacija sprovodi monitoring povreda prava na internetu, predsednička kampanja 2017. donela je znatno manje tehničkih napada na građanske i onlajn medije, pa i same aktere političke trke. S druge strane, sve su češći trendovi vezani za socijalnu patologiju, kojima je nedostaje adekvatna stručna, interdisciplinarna pažnja.

Iako je javno sramoćenje ili, lokalizovanim jezikom mreža rečeno, ‘šejmovanje’, pojava uveliko poznata i u srpskoj sajber sferi, tokom ovogodišnje predsedničke kampanje poprimila je ozbiljne razmere. Šejming je pretežno bio usmeren na izgled i socijalni status pristalica kandidata vladajuće koalicije, koji su organizovanim prevozom pratili predizborne nastupe u različitim gradovima po zemlji. Fenomenu onlajn kultur-rasizma posvećena je pažnja i u tradicionalnoj javnoj sferi, konstatovanjem društvenog jaza ali, zasad, bez dublje analize.

Prikrivena promocija političkih, verskih, reklamnih i drugih poruka u vidu autentičnog mišljenja građana, popularni astroturfing, u doba tzv. post-istine predstavlja značajan izazov političkim zajednicama širom planete. Ograničene načelima slobode govora ali i dometom vlastite jurisdikcije, nacionalne regulative zasad nemaju adekvatan odgovor na razne oblike digitalne manipulacije javnim mnjenjem, dobrim delom prepuštajući ovo pitanje samoregulatornim mehanizmima.

Ovakvi mehanizmi se polako ali sve češće javljaju među domaćim korisnicima društvenih mreža koji, uz pomoć digitalnih alata, vlastitih arhiva i slično, uspešno igraju ulogu provere činjenica, sprečavajući širenje lažnih vesti i promociju lažnih profila. Jedan od najpoznatijih takvih entiteta u srpskoj onlajn sferi jeste Astr0G, tviter nalog sa kog se redovno proverava istinitost viralnih vesti, porede podaci iz medijskih i ličnih arhiva, i slično. Digitalna pismenost, konačno, podrazumeva i kultivisanje sopstvenog kruga prijatelja na mreži, ignorisanje tzv. mamaca za klikove i primenu slobodnih alata za pretragu.

Lažne fejsbuk stranice Demokratske stranke za podršku Saši Jankoviću

Osim botovanja, odnosno automatizovanog ili “poluautomatizovanog” komentarisanja i ocenjivanja komentara – u zavisnosti da li se vrši uz pomoć softvera ili poslušnih korisnika – manipulacije javnim mnjenjem zabeležene tokom ove kampanje odvijale su se najčešće kreiranjem lažnih naloga na mrežama i drugim platformama za razmenu sadržaja.

Najviše takvih aktivnosti zabeleženo je na fejsbuku, gde je kreirana serija lažnih profila kandidata grupe građana Saše Jankovića, sa kojih su zatim sponzorisani statusi u kojima se napadaju drugi opozicioni kandidati ili stvara privid dominacije funkcionera Demokratske stranke. Takođe su kreirani lažni profili Demokratske stranke na kojima je Saša Janković pogrešno predstavljan kao kandidat ove partije, dok su u statusima promovisane za domaću javnost kontroverzne političke teme, poput odnosa prema genocidu u Srebrenici ili priznanja nezavisnosti Kosova.

Sponzorisanje ili “bustovanje” statusa na fejsbuku nije skupo ali uobičajeno podrazumeva formalni korak više na koji bi se obični korisnici, izvan organizacije, možda ređe odlučili.

Lažni profil Biljane Srbljanović

Slučaj koji nije direktno povezan sa predsedničkim kandidatima, ali je značajan indikator distribucije lažnih utisaka o političkoj kampanji, predstavlja lažni FB profil dramske spisateljice Biljane Srbljanović. Na ovom profilu je pokrenuta rasprava protiv podrške kandidaturi Ljubiše Preletačevića Belog, argumentom da to zapravo ide u koristi vladajućoj koaliciji. Srbljanović je demantovala vezu sa ovim profilom. Sličan argument potegnut je i na tviteru, posebno nakon što je javno objavljena navodna privatna instrukcija predsednika Demokratske stranke protiv podrške Belom.

Lažni video – Kritična masa

Povezivanje fabrikovanog onlajn sadržaja sa učesnicima u izbornoj trci taktika je prvi put registrovana tokom prošlogodišnje kampanje za parlamentarne izbore, kada su pokretu Dveri podmetani video klipovi, pa i čitavi jutjub kanali. Sličan scenario se dogodio i u ovoj kampanji – tabloid Informer je objavio da Vuk Jeremić stoji iza fejsbuk stranice Kritična masa, koja je navodno postavila video u kome se Saša Janković optužuje za iznošenje neistina u intervjuu na javnom servisu i ubistvo prijatelja pre više od dvadeset godina, a vest je preneo i portal TV Pink. Administratori stranice Kritična masa negirali su vezu sa kanalom “Srbija gleda” na kome je video objavljen.

Test za granice izražavanja građanskog nezadovoljstva

Još jedna pojava s tamne strane interneta privukla je pažnju šire javnosti u vreme odlučivanja o kandidatu grupe okupljene oko projekta Ljubiša Preletačević Beli. Naime, pošto je član vladajuće koalicije u lokalnoj vlasti (Novi Sad/Vojvodina) uputio prigovor na odluku RIK-a o potvrdi kandidature Belog, na društvenim mrežama deljeni su njegovi lični podaci, uključujući privatnu adresu, broj telefona i slično.

Nakon što je 14. marta advokat Miroje Jovanović podneo prigovor RIK-u na odluku o potvrdi kandidature Luke Maksimovića – Ljubiše Preletačevića Belog, simpatizeri i aktivisti organizovali su ciljane napade na Jovanovića. Njegov fejsbuk profil je ubrzo suspendovan zbog velikog broja prijava, njegovi lični podaci deljeni su na mrežama, upućena mu je lavina poruka od kojih su pojedine sadržale pretnje i uvrede, a napravljena je i onlajn igrica u kojoj je Jovanović meta.

SHARE Fondacija je tim povodom podsetila građane i izborne timove kandidata da različite vrste kompromitovanja sadržaja, blokiranja pristupa sajtovima, sabotaže i pretnje koje su upućene u onlajn okruženju, predstavljaju krivična dela visokotehnološkog kriminala. Razliku između legitimnih i nelegitimnih sredstava pritiska kojima se izražava građansko nezadovoljstvo, između ostalog, čine zakonitost i ljudska prava, koja moraju važiti za sve podjednako.

U međuvremenu, kancelarija Zaštinika građana, koju trenutno vodi v.d. Miloš Janković, pokrenula je inicijativuza uređivanje procedure postupanja nadležnih povodom zahteva fizičkog lica o pribavljanju podataka o identitetu vlasnika naloga na društvenim mrežama. Zaštita prava građana izloženih različitim povredama na internetu, s jedne, i moguće povrede prava na anonimno izražavanje mišljenja, s druge strane, konfliktne su vrednosti o kojima vredi pokrenuti širu diskusiju u onlajn zajednici.

Pretnje smrću Saši Jankoviću na društvenim mrežama

Kandidatu grupe građana, Ombudsmanu u ostavci Saši Jankoviću, upućeni su preteći komentari na zvaničnoj fejsbuk stranici njegovog izbornog štaba sa pozivom na streljanje. Advokatski tim kandidata pokrenuo je pravne postupke zbog pretnji i drugih vrsta narušavanja Jankovićevih prava tokom kampanje, poput iznošenja neistina.

Algoritamska kolateralna cenzura

U medijskom okruženju u kome preovladavaju informacije o predsedničkom kandidatu vladajuće većine, opozicija se odlučila da do birača dođe lajv strimovima događaja i predizbornih skupova. Tim Saše Jankovića, republičkog Ombudsmana u ostavci i jednog od opozicionih kandidata, sredinom februara je na fejsbuku uživo strimovao miting u beogradskoj Hali sportova. Međutim, snimak koji je po završetku događaja postavljen na jutjub, ubrzo je blokiran zbog kršenja autorskih prava kojima upravlja kompanija KVZ, od ranije poznata domaćoj internet zajednici zbog uloge u aferi “Supermen u Feketiću”.

Pristup snimku predizbornog skupa je ponovo omogućen posle kratkog vremena, a Janković je na svom zvaničnom tviter profilu potvrdio da je video automatski uklonjen zbog muzike koja se čula na skupu. Zanimljivo je da je video najpre povraćen bez zvuka usled povreda autorskih prava prema trećim licima koja nisu KVZ, da bi kasnije i audio strim bio omogućen. Jankoviću ovo nije bio prvi susret sa algoritamskim cenzorima – u avgustu 2016. jutjub je pod nejasnim okolnostima suspendovao kanal tadašnjeg Zaštitnika građana zbog navodnog kršenja pravila platforme.

DDoS napad na sasajankovic.rs

Monitoring digitalnih prava SHARE Fondacije u prethodnoj godini pokazao je da tehnički napadi sa ciljem onemogućavanja pristupa sadržaju nisu aktuelni kao, recimo, 2014. i 2015. godine. Međutim, prvi tehnički napad te vrste za koji saznajemo u 2017. dogodio se upravo u kampanji za predsedničke izbore. Reč je o zvaničnom sajtu Saše Jankovića sasajankovic.rs, koji je bio nedostupan tokom 9. i 10. marta, a sumnja se na DDoS napad, tj. “preplavljivanje” servera sajta automatizovanim zahtevima za pristup kako bi se server ugušio i onemogućilo uobičajeno funkcionisanje sajta.

Komercijalna komunikacija u kampanji

Dok je pravilo o izbornoj tišini na internetu pod znakom pitanja usled nedostatka preciznih zakonskih odredbi, ali i resursa tela nadležnih za sprovođenje izbornih pravila – pravila o transparentnom objavljivanju porekla i količine novca utrošenog za izbornu kampanju donekle su jasnija i nesumnjivo obuhvataju onlajn transakcije, zakup oglasnog prostora preko globalnih i nacionalnih provajdera itd.

Iako pretežnu političku aktivnost na internetu sprovode pristalice na društvenim mrežama, lajkovanjem, šerovanjem i komentarisanjem, ustupajući svoj privatni prostor porukama kandidata kojem veruju i sukobima sa protivničkim taborima, onlajn oglašavanje postalo je uobičajen segment kampanje i u Srbiji.

Plaćene reklame presecaju klipove na jutjubu i zauzimaju prostor na društvenim mrežama kroz predložene postove i profile. Guglov “AdSense” i slični alati za ciljanu propagandu, dobar deo reklama u domaćoj sajber sferi posvećuju političkim porukama kandidata, po svemu sudeći, bez naročito sofisticiranog raslojavanja publike prema onlajn sklonostima.

Oglašavanje kao poseban vid izražavanja uređeno je zakonom, uključujući i političko oglašavanje. Za politički marketing u elektronskim medijima važe posebna zakonska ograničenja, te se pojedini politički akteri u većoj meri okreću kampanji na društvenim mrežama, koje u praksi predstavljaju sivu zonu u smislu dozvoljenog reklamiranja političkih aktivnosti. Međutim, Zakon o oglašavanju je jasan – njegove odredbe se primenjuju na svako oglašavanje, bez obzira na način i sredstvo kojim se vrši (član 3, stav 1), uključujući izborne kampanje i druge promotivne aktivnosti političkih organizacija, koje se vrše u skladu sa propisima koji uređuju izbore, kao i propisima koji uređuju elektronske medije (čl. 3, st. 3, tač. 3).

Shodno tome, bustovanje statusa na fejsbuku i tviteru, kao i sve druge vrste plaćenih promotivnih aktivnosti poput plaćanja “Google AdSense” usluga i sličnih alata, politički akteri bi trebalo da navedu u izveštaju o troškovima izborne kampanje. Prema članu 29 Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, svi politički akteri su dužni da Agenciji za borbu protiv korupcije dostave izveštaj o potrošenim sredstvima za kampanju najkasnije 30 dana od objavljivanja konačnih rezultata izbora.

Na udaru člana 65 Zakona o oglašavanju kojim je zabranjeno dovođenje u zabludu, mogli bi se naći i kreatori lažnih fejsbuk stranica, ukoliko su sponzorisali, odnosno platili promociju lažnih profila ili statusa.

Politika i lični podaci

Zaštita podataka o ličnosti

Javnost u Srbiji je 25. marta saznala za postojanje velike baze podataka koja je evidentno korišćena u političke svrhe, odnosno za ekonomsko profilisanje ljudi koje potom može poslužiti da bi se na građane uticalo kako da glasaju. Pomenuta baza sadrži podatke više od 400.000 građana iz cele Srbije koji su precizno sortirani, podeljeni u 222 tabele iz gradova i sela širom Srbije. U dokumentima su ispisane kolone koje se odnose na osnovne lične podatke kao što su JMBG, broj lične karte, adresa, kućni i mobilni telefon, ali brojne druge napomene koje sadrže naročito osetljive podatke kao što su politčko opredeljenje, zdravstveno stanje, ekonomsku situaciju i slično.

Kako ne nepostoji pravni osnov, samo uspostavljanje ovakve baze predstavlja krivično delo iz člana 146 Krivičnog zakonika za koje je zaprećena kazna i do 3 godine. Činjenica da je ovakva baza, po rečima IT stručnjaka koji ju je otkrio, bila dostupna na “javnom serveru, koji ne koristi puno ljudi, ali teoretski, svako može da mu pristupi”, otvara pitanje postojanja brojnih drugih krivičnih dela iz dela Krivičnog zakonika koji se odnosi na krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka. Ovako struktuirani podaci su podobni za brojne zloupotrebe, socijalni inžinjering, finansijske prevare, što sve povlači materijalnu odgovornosti za naštalu štetu, ne gubeći iz vida da samo objavljivanje ovakvih podataka predstavlja neprimereno zadiranje u privatnost i može izazvati duševni bol, što otvara pitanje naknade nematerijalne štete. Čini se da je o kršenju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i prekršajnoj odgovornosti gotovo i suvišno pričati u ovom trenutku.

Sajtovi predsedničkih kandidata prikupljaju čitav niz podataka o ličnosti, ali samo jedan od njih ima objavljene politike privatnosti. Tako na sajtu vucic.rs korisnici mogu napraviti nalog ostavljajući ime, prezime, korisničko ime, lozinku i mejl, dok se kasnije profil može dopuniti informacijama o adresi i broju telefona. Ukoliko korisnik želi da se prijavi kao volonter na sajtu sasajankovic.rs, neophodno je da ostavi ime, prezime, mesto stanovanja i mejl, dok su opcioni podaci tačna adresa, zanimanje i telefon. Slično tome, građani koji žele da postanu članovi “Vukovog tima”, na sajtu jeremic.rs moraju da ostave ime, prezime, telefon, mejl i mesto stanovanja.

Pored toga, svaki pristup ovim sajtovima podrazumeva da podatke, kao što su IP adresa (sa informacijom o geografskoj lokaciji), vreme i dužina trajanja posete, tip i verzija pretraživača, prikupljaju takozvani kolačići (cookies) i eksterni pratioci (trackers) koji se nalaze u pretraživaču. Administrator svakog pojedinačnog sajta određuje koji će kolačići biti aktivni i prukupljati podatke prilikom posete sajtu. Razlog za aktivaciju kolačića je najčešće optimizacija rada sajta, s obzirom na to da kolačići daju statističke podatke o posetama sajtu, pružaju dodatnu zaštitu i slično. Ipak, treba imati u vidu da i sami administratori sajta mogu imati pristup ovim podacima. Na sajtu vucic.rs je uočeno 4 kolačića i 43 pratioca, na sajtu jeremic.rs 10 kolačića i 19 pratilaca, a na sajtu sasajankovic.rs 5 kolačića i 4 pratioca.

Prijavljivanje zbirke podataka o ličnosti

Podaci prikupljeni na ovaj način mogu se smatrati zbirkom podataka o ličnosti, dok se onaj ko vodi takvu zbirku – što je, u ovom slučaju, politička stranka, predsednički kandidat, ili drugo fizičko ili pravno lice koje obrađuje podatke ili daje drugima naloge u vezi sa obradom – dobija status rukovaoca podacima o ličnosti, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Rukovalac podacima je, prema članovima 48-52 Zakona, dužan da obavesti Poverenika o nameri uspostavljanja zbirke podataka, i to najmanje 15 dana pre početka prikupljanja podataka, a potom i da vodi evidenciju o obradi, kao i da ovu evidenciju dostavi Povereniku koji vodi Centralni registar zbirki podataka.

Značaj Centralnog registra pre svega leži u sprovođenju načela transparentnosti, kako bi građani mogli da se informišu o svim obradama podataka o ličnosti, ali i zbog ostvarivanja svih vidova nadzora nad obradom podataka o ličnosti. Postupak registracije je detaljno opisan na sajtu Poverenika.

Osnovnom pretragom Centralnog registra nismo ustanovili registraciju nijedne baze podataka o ličnosti, prikupljenih putem sajtova predsedničkih kandidata.

Politika privatnosti

Pre nego što uopšte počne da prikuplja podatke o ličnosti, rukovalac je dužan da građane na koje se podaci odnose, obavesti o svom identitetu, svrsi prikupljanja, načinu korišćenja podataka i drugim informacijama, u skladu sa članom 15 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ova zakonska obaveza se na internetu najčešće rešava isticanjem “Politike privatnosti” s kojom građanin treba da se složi, pre nego što se registruje i ostavi svoje lične podatke. Međutim, samo na sajtu jeremic.rs može se pronaći “Politika privatnosti”, dok ostali analizirani sajtovi ni na koji način ne obaveštavaju svoje posetioce o tome zašto i kako se njihovi lični podaci koriste.

Mobilne aplikacije

Mobilna aplikacija “Aleksandar Vučić” koja je trenutno dostupna samo za telefone sa operativnim sistemom Android, prva je aplikacija ove vrste namenjena političkoj kampanji u Srbiji. Instalacija svake aplikacije podrazumeva davanje različitih dozvola za pristup uređaju i podacima koji se na njemu čuvaju, o čemu je SHARE Fondacija već pisala. Shodno tome, pitanja zaštite podataka o ličnosti odnose se i na ovu aplikaciju, koja takođe nema Politiku privatnosti niti je zbirka podataka prijavljena. Što se tiče dozvola za pristup uređaju, zanimljivo je da je posle apdejta za aplikaciju “Aleksandar Vučić” izmenjen spisak neophodnih dozvola, te ona sada zahteva dozvole za pristup različitim dokumentima na uređaju, kao što su slike, snimci ili audio dokumenta.

Ranija verzija android aplikacije “Aleksandar Vučić”

Poslednja dostupna verzija android aplikacije “Aleksandar Vučić”

Različite dozvole su najčešće neophodne za funkciju aplikacije koja se instalira na uređaj, što ne znači da ne treba biti obazriv, naročito u slučaju da ne postoje Politike privatnosti pa ni elementarna informacija o tome šta se dešava sa podacima vlasnika uređaja.

Kod aplikacije “Aleksandar Vučić” dodatno je problematično to što joj se ne može pristupiti pre registracije, a koja podrazumeva ostavljanje imena, prezimena, korisničkog imena, lozinke i mejla. Takvo rešenje sugeriše da je svrha prikupljanja podataka već sam pristup aplikaciji, za razliku od sajtova kandidata kojima se pristupa slobodno, dok je registracija potrebna ukoliko korisnik želi da se prijavi kao volonter, deo tima i slično.

Kampanja na internetu i dobre prakse političke komunikacije

SHARE Fondacija i u ovoj kampanji poziva sve aktere da postupaju u skladu sa principima Deklaracije o poštovanju internet sloboda u političkoj komunikaciji i podrže Deklaraciju potpisom. Kako bismo detaljnije pojasnili zašto je važno da politička debata bude slobodna, otvorena i ravnopravna, pripremili smo Vodič o digitalnim pravima i internet slobodama u digitalnom okruženju u kome su detaljno objašnjena prava i procedure u toku izborne kampanje, kao i moguće povrede sloboda u digitanom okruženju.