Ruski Federalni Servis Zaštite (FSO) traži od developera softvera da dizajniraju sistem koji će automatski nadgledati državne vesti i društvene medije koji izveštavaju političkim stavovoima netizena. Država je spremna da plati skoro milion dolara tokom dve godine kompaniji koja pobedi na državnom tenderu, za koji je rok za prijave 9. januar 2014. godine. Iako se ovaj ugovor nalazi na vladinom zvaničnom portalu za javne nabavke (www.zakupki.gov.ru) od 18. decembra 2013. godine, vest o ovom projektu pojavila se tek 10. januara 2014. godine, kada je list Izvestia objavio članak [ru] o njemu.

Izveštaj ovog magazina ima sve oznake reportaže pristrasne Kremlju, stavljajući komentare jednog kritičara FSO-a između dva komentara podrške nadgledanju interneta. Zaista, Izvestia navodi Maksima Kononenka, RuNet gurua naklonjenog Putinu, kao jedinog protivnika FSO-a. (Kononenko se zapravo i ne protivi projektu, samo se zalaže da umesto FSO-s, FSB treba da nadgleda ovakav projekat). Novinar Sultan Suleimanov ne napisao na Tviteru sledeći šalu na račun Izvestijinog navodnog integriteta:

Kada mora, Izvestija radi kao prava mašina za propagandu. Vidite kako, za priču o monitoringu blogosfere, navode Kononenka kao ‘kritičara’.

Anton Nosik, još jedan ruski internetski titan i izuzetno popularan bloger, slaže se da Izvestijin članak služi za propagandu, ali ga više vidi kao distrakciju nego kao promociju. Prema Nosiku, FSO-ov veliki sistem nadgledanja nije ništa više od jeftine šeme za uzimanje novca iz državnog budžeta, naplaćujući milione rubalja za softver koji jednostavno gugla javno dosstupan sadržaj. Još važnije, Nosik otkriva da je FSO unajmio jednu kompaniju da dizajnira identičan projekat [ru] u septembru prošle godine, kada je cena bila znatno manja, tek preko 200 000 dolara.

Nedelju dana nakon što je FSO pokrenuo drugo nadmetanje za novu rundu Internet nadgledanja, preduzetnik Lana Istomina [ru] podnela je žalbu Federalnom Zavodu Protiv Monopola, prigovarajući na uslove FSO-ovog ugovora od 72 strane [ru], koji posebno navodi potrebu za korišćenjem jedne od četiri unapred izabrane softver alatke za nadgledanje medija  (Glass, Medialogia, Prism, or Medialogia-BAZZ). Prema Istomini, odbijanje FSO-a da prihvati projekte sagrađene ekvivalentnim alatkama predstavlja povredu ruskog Zakona o udruživanju.

Nosik navodi da je Istominina žalba njen način da razbije nepotrebni tender očito smišljen da protraći milione dolara na sistem koji je vlada već kupila:

Cela poenta tendera bila je da se po drugi put državnim novcem plati isto ono što je već kupljeno prošle godine. Samo što preduzetnica Lara Istomnia ne može to da napiše jer nema dokaza. Ali ovo nije ništa novo niti revolucionarno. Objavite tender za pravljenje već postojećeg proizvoda i imate lagan i zgodan način da brzo potrošite vladin novac pod razumnim izgovorom.

Nosik veruje da su zvaničnici odgovorni za tender takođe u Izvestiji postavili ‘veliku nacionalnu horror priču’  o cenzuri FSO-a, da bi skrenuli pažnju sa njihovih kriminalnih aktivnosti. Nosikova teorija je poznata u ruskim medijima, gde svaka velika vest proizvodi veliki broj skeptika koji gledaju na priču kao na način da se manipuliše javnim mnjenjem i ide za privatnom dobiti. (Na primer, nakon homofobičnog pisma Ivana Obhlobostina Vladimiru Putinu početkom nedelje, politički analitičar Stanislav Belvoski dao je antitinterpretaciju [ru] koja preslikava Nosikov ton, nazivajući Obhlobostinovo pismo ‘PR filmom’ bez skrivenih namera.)

Iz razloga što je tako uobičajena na ruskom internetu, Nosikovu skepsu bi bilo lako odbaciti. To bi, ipak, moglo biti greška. Činjenica da FSO već ima identičan projekat nadgledanja, veliki porast u ceni ovog već gotovog i automatizovanog posla, kao i prisustvo Istominine altruistične žalbe – sve to daje kredibilitet Nosikovim sumnjama.

Drugim rečima, možda ruski blogeri, zauzeti prozivanjem državne cenzre ignorišu prave loše momke, sitne lopove kakvi jesu.