Srbija, 2013. Demokratska država. Ustavom zagarantovana prava na slobodu izražavanja. Građani slobodni da misle i da podele svoje stavove. Novinari slobodni da istražuju i izveštavaju i mediji slobodni da objavljuju informacije.
Ipak, u 21. veku u Srbiji se suočavamo sa organičavanjem slobode medija, govora i izražavanja. Suočavamo se sa cenzurom i strahom novinara. Svedoci smo autocenzure i naslilnih upada na sajtove medija kako bi se uklonile informacije. Da li da razmislimo još jednom o demokratiji i slobodnim medijima? Da li ovako vidimo Srbiju u 21. veku?
“Give me the liberty to know, to utter, and to argue freely according to conscience, above all liberties” – J.Milton, 1644.
Nedavno, pismo novinara Dušana Mašića novinarki “Kurira” je iz nepoznatih razloga skinuto sa sajtova B92 i Mondo. Na sreću, mnogi članovi onlajn zajednice su preuzeli tekst i kopirali ga na svoje blogove tako da je i dalje bio dostupan i deljen na društvenim mrežama. Povodom ovog slučaja, glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić se izvinio zbog “nepromišljenog” uklanjanja teksta sa sajta. Na ovom primeru vidimo da “tradicionalne metode” cenzurisanja sadržaja u medijima nemaju efekta u digitalnom okruženju. Ako je sadržaj namenski uklonjen sa jednog sajta, on se veoma brzo može pojaviti na velikom broju drugih platformi zajedno sa potpuno novom aurom interesovanja Internet zajednice.
Najnoviji slučaj (auto)cenzure na informativnim portalima se dogodio kada je sajt “Radija 021” objavio tekst o tome da je ćerka guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković od novosadske filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) dobila vozača i službeni auto kako bi išla na predavanja u Beograd, koji je ubrzo skinut. Tekst je povučen i sa portala dnevnog lista “Alo”, ali se ipak kasnije pojavio na blogovima i drugim portalima. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV) su objavili saopštenje kojim su izrazili zabrinutost zbog povlačenja sporne vesti. Javnosti se povodom ove vesti obratila i Jorgovanka Tabaković, koja je zamolila Savet za medije da reaguje i najavila tužbu protiv medija koji su preneli spornu vest.
Paralelno sa ovim dešavanjima, na sajt Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je postavljen tekst pod nazivom “Istina ima rok trajanja”, koji se bavio samocenzurom navedenog teksta od strane redakcija “Radija 021” i lista “Alo”. Međutim, tekst je u sredu, 11. decembra u jutarnjim satima postao nedostupan. Prema saznanjima CINS-a, na njihov sajt je izvršen hakerski napad tokom koga je tekst uklonjen. Slična stvar se ranije dogodila na portalu “Autonomija”.
“Hakovanje sajtova je loš, protivzakonit i cenzorski način da se spreči objavljivanje informacija koje nekome ne odgovaraju. CINS će se uvek boriti za slobodu informisanja, profesionalno novinarstvo i slobodu medija”, navodi se u saopštenju CINS-a.
Povodom celog slučaja, zabrinutost je izrazila i kancelarija Predstavnika OEBS-a za slobodu medija u Beču: „Hakovanje veb sajtova i onemogućavanje pristupa medijskim sadržajima je jasno ugrožavanje slobode izražavanja. Internet pruža priliku da podržimo ova prava i od suštinske je važnosti za slobodan protok i pristup informacijama.“ Dunja Mijatović, Predstavnik OEBS-a za slobodu medija, izjavila je da očekuje da će vlasti učiniti sve što mogu da osiguraju slobodu izražavanja na Internetu: “Slobodan Internet je preduslov za napredak slobodnih medija.”
Glava 27 Krivičnog zakonika Republike Srbije se odnosi na krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka (čl. 298-304a). Postoji nekoliko krivičnih dela koja se mogu primeniti u ovom i sličnim slučajevima, kao što je “Računarska sabotaža” (član 299), “Oštećenje računarskih podataka i programa” (član 298) i “Neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka” (član 302). Kada neko učini neupotrebljivim elektronske podatke ili onesposobi računare od značaja za državne organe, javne službe, ustanove, preduzeća ili druge subjekte, može biti kažnjen zatvorom od 6 meseci do 5 godina. Zbog hakovanja sajta CINS, SHARE Defense prikuplja raspoložive podatke kako bi kvalifikovao krivično delo i podneo krivičnu prijavu protiv NN lica.
Kakve implikacije može da ima hakovanje na slobodu izražavanja na Internetu? Kao što smo videli, pokušaj cenzure sadržaja na digitalnim platformama obično izazove kontra-efekat. Kada pritisak i cenzura ne uspeju, pribegava se “drugim sredstvima”, čak i nezakonitim, kao što je hakovanje sajtova. U slučaju CINS-a, javnost je obaveštena o hakovanju i tekst je veoma brzo vraćen na sajt. Kakva onda može da bude svrha hakerskog napada? Zastrašivanje, stavljanje do znanja da o nekim temama “nije preporučljivo” izveštavati, odnosno da im nije mesto u medijima?
Srbija, 2013. Demokratska država. Građani koji su slobodni da misle i da podele svoja razmišljanja. Novinari slobodni da istražuju i izveštavaju i mediji koji su slobodni da objavljuju informacije. Ili ne? Razmislite sledeći put o tome kada ne budete mogli da pristupite tekstu na nekom Internet portalu.