Svaki naš lajk, šer, komentar i objavljivanje sadržaja doprinose rastu profita Fejsbuka, koji se ogleda u iskorišćavanju nematerijalnog rada. U ovom istraživanju smo mapirali i vizuelno prikazali složene i nevidljive procese eksploatacije koji se kriju iza “crne kutije” najveće svetske društvene mreže i algoritamske fabrike u vlasništvu kompanije Facebook, Inc.
Mapa koja sledi predstavlja jedan od finalnih rezultata našeg istraživanja, ali takođe može poslužiti i kao vodič kroz naše priče i praktična pomoć čitaocima da ostanu na pravom kursu i ne izgube se u složenom lavirintu algoritamske Fejsbuk fabrike.
Fejsbuk je u 2015. godini imao 1,6 milijardi aktivnih korisnika, što ukazuje da ozbiljno napreduje ka ostvarenju svoje misije da poveže svaku osobu na planeti kroz njihove društvene mreže. Zakerbergova vizija, koja postaje realnost, vidi većinu ljudi na planeti međusobno povezane samo uz pomoć jednom aplikacije za socijalno umrežavanje. Prema rečima njegovog osnivača, Fejsbuk je stvoren da bi izvršio društvenu misiju – da učini svet otvorenijim i povezanim. Pošteno govoreći, ova društvena mreža zaista je učinila živote milijardi ljudi otvorenijim i jasnijim, a neke segmente učinila izloženije javnosti. Svedoci smo doba transparentnosti pojedinaca. Istovremeno, sama platforma Fejsbuk je daleko od otvorene i transparentne. Šta se dešava unutar nevidljivih zidova ove složene algoritamske mašine, koja posreduje u komunikaciji milijardi ljudi, pitanje je koje ostaje neka vrsta misterije, crna kutija.
Mnogo je razloga zašto bi trebalo da smo zainteresovani za ove crne kutije koje posreduju i snimaju naše interakcije, našu privatnu komunikaciju, naše ponašanje i aktivnosti. Unutar tih nevidljivih zidova, u svakom trenutku algoritmi odlučuju koja će se informacija pojaviti u našoj infosferi, koliko i koji vaši prijatelji će videti vašu objavu, koja vrsta sadržaja će postati deo vaše realnosti a šta će biti cenzurisano ili obrisano.
S druge strane, ova crna kutija definiše nove oblike rada, eksploatacije i generisanja ogromnih količina bogatstva i moći (17.93 milijardi dolara u 2015) vlasnicima ove nevidljive nematerijalne fabrike, stvarajući duboki ekonomski jaz između onih koji poseduju i upravljaju sredstvima proizvodnje i korisnika koji često žive u siromaštvu.
Negde duboko ispod slojeva algoritamskih mašina, mogu se kriti novi oblici mogućih kršenja ljudskih prava, novi oblici eksploatacije i mehanizama manipulacije, koji u velikoj meri utiču na milijarde ljudi svakoga dana.
Ovo su sirovine u eksploataciji Fejsbukove fabrike.
Tamo gde ekonomija nadzora sreće nematerijalni rad
Prema marksističkoj teoriji, kada stvaraju robu, ljudi deluju na objekt rada koristeći instrumente rada kako bi stvorili prozvod. Sredstva za proizvodnju obuhvataju dve široke kategorije: instrumente rada (alat, fabrike, infrastruktura, itd.) i objekte rada (prirodni resursi i sirovine). Recimo, u jednom poljoprivrednom društvu sredstva za proizvodnju su zemljište i lopata. U industrijskom društvu to su rudnici i fabrike, a u ekonomiji znanja – kancelarije i računari.
| TIP DRUŠTVA | KO OBAVLJA POSLOVE? | OBJEKTI RADA | INSTRUMENTI RADA | PROIZVOD |
|---|---|---|---|---|
| Poljoprivredno | Ljudi | Zemljište, seme | Lopata | Hrana |
| Industrijsko | Ljudi | Prirodni resursi i sirovine | Rudnici, fabrike, mašine, alati | Roba, proizvodi |
| Informaciono | Ljudi | Informacije, znanje | Kancelarije, računari | Poslovni, obrazovni i intelektualni proizvodi i usluge |
| Algoritamsko | Algoritmi | Digitalni sadržaj, digitalni otisak, metapodaci | Društvene mreže, digitalne platforme, uređaji | Profili, obrasci, anomalije, predikcije |
Ako u ovom konteksu pokušamo da razumemo proces proizvodnje i stvaranje proizvoda u Fejsbuk fabrici, dolazimo do zaključka da postoji jedna bitna razlika. Osnovne sirovine u procesu (podaci, sadržaj i metapodaci) jesu objekti rada i stvorili su ih ljudi, ali sam rad su izvršili algoritmi.
Dakle, sve što radimo na Fejsbuku može se opisati kao neka vrsta besplatnog digitalnog rada. Prema Treboru Šolcu i Lauri J. Li, “instrumenti digitalnog rada zaista su svuda; brzo se menjaju i nevidljivi su. Nepriznati kao rad, naša lokacija, unos i praćeno kretanje, postaju imovina koja se može pretvoriti u ekonomsku vrednost.”
Svaki od preko milijardu korisnika Fejsbuka, digitalnih radnika, u proseku radi više od 20 minuta dnevno na lajkovanju, komentarisanju i listanju statusa. To iznosi preko 300.000.000 radnih sati besplatnog digitalnog rada dnevno.
Treba razjasniti da glavni proizvodi Fejsbuk fabrike nisu milijarde tekstova, apdejtova, postavljenih slika i video klipova. Kako što ćemo ispitati u našem istraživanju, oni predstavljaju samo resurs, igralište za algoritamsku analizu društvene mreže, klasifikaciju i algoritamsko profilisanje. Gledano iz antropocentrične perspektive, ljudi vole da ističu sebe i svoj rad u prvi plan ali, u ovom slučaju, glavni oblik rada obavljaju algoritmi. Proizvodi ove nematerijalne fabrike jesu više od milijarde različitih profila korisnika, kategorisani i spremni za prodaju. Sistem je karakterističan po tome što korisnici, upotrebljeni kao sirovina, neprestano rade na dodatnom prilagođavanju sebe kao meta, hraneći ovaj sistem sa sve više i više ličnih podataka. Kao u savršenom spoju besplatnog nematerijalnog rada i ekonomije nadzora.
Unutar Fejsbuk algoitamske fabrike
U prvom delu naše istrage pokušaćemo da prikažemo kako se naše ponašanje, akcije i informacije prikupljaju, skladište, analiziraju i, konačno, pretvaraju u proizvod.
Naš pristup mapiranju ovog nevidljivog sistema jeste da pronađemo sve ulaze i izlaze, a zatim da pokušamo da opišemo sve postupke izvršene između njih.
Naša metodologija se sastoji od primene različitih istražnih alata na javno dostupne resurse. Tri glavna dela ovog istraživanja odnose se na Fejbukovo prikupljanje podataka, njihovo skladištenje i analizu, kao i na tipove targetiranja koji se primenjuju na korisnike:
| ISTRAŽNI ALATI | RESURSI |
|---|---|
| 1. Prikupljanje podataka | |
| Analiza Fejsbukove politike podataka | https://www.facebook.com/full_data_use_policy |
| Mapiranje svih polja za unos na Fejsbuk platformi | https://www.facebook.com/ |
| Analiza kolačića i piksel tehnologije na sajtovima trećih strana | https://www.facebook.com/help/cookies/update https://labs.rs/en/invisible-infrastructures-online-trackers/ |
| Analiza politika kompanija u vlasništvu Fejsbuka | https://www.facebook.com/help/111814505650678 |
| Istrażivanje Fejsbukovih partnera, provajdera usluga i drugih partnera | https://facebookmarketingpartners.com/ |
| Izveštaj o reviziji kompanije “Facebook Ireland Ltd” (2011) | http://www.europe-v-facebook.org/Facebook_Ireland_Audit_Report_Final.pdf |
| 2. Skladištenje i analiza podataka | |
| Istraživanje registra patenata koji je prijavio Fejsbuk | https://www.google.rs/search?tbm=pts&hl=en&q=inassignee%3A%22Facebook%2C+Inc.%22+ |
| Facebook API | https://developers.facebook.com/docs/graph-api/reference/ |
| 3. Targetiranje | |
| Proces stvaranja reklama na Fejsbuku | https://www.facebook.com/ads/manager/creation/ |
Prikupljanje podataka: Ekstrakcija podataka iz biomase
Žetva podataka, njihova ekstrakcija iz biomase sa ljudskih polja, predstavlja ključnu operaciju, jedan od stubova Fejsbuk imperije.
Ljudska polja iz filma “Matrix” (1999)
Prema našem istraživanju, za ekstrakciju podataka iz ponašanja i aktivnosti unutar i van platforme, Fejsbuk koristi različite načine, koje možemo podeliti u sledeće grupe:
A. Unutar Fejsbuka
Fejsbuk beleži i skladišti u svojoj bazi podataka svaki lajk, svaki gest, svaku sliku, svaki događaj. Možemo izdvojiti dve glavne kategorije informacija sakupljenih u okviru Fejsbuk domena. U prvoj su sve interakcije, kreiran ili postavljen sadržaj, posećene stranice, praktično sve što radite na Fejsbuku – Aktivnosti i ponašanje.
Drugu grupu bismo više mogli posmatrati kao dobrovoljno ustupljen sadržaj – sve informacije koje ste dali o sebi u sekciji Profilne informacije.
Značajna je razlika između ove dve grupe informacija. Informacije o profilu su u osnovi statičke, retko se ažuriraju i zavise od vašeg direktnog (dobrovoljnog) unosa dok, s druge strane, informacije o aktivnostima i ponašanju čine dinamičku grupu i predstavljaju ono što u realnom vremenu lajkujete, delite, kreirate i sa čim stupate u interakciju. Informacije o profilu prilično često sadrže neispravne i pogrešne podatke.
B. Digitalni otisak
Digitalni otisak uzet sa vašeg uređaja je još jedan značajan izvor informacija za Fejsbuk. I ovde imamo dve osnovne kategorije: informacije koje se mogu skupljati sa vašeg mobilnog uređaja i digitalni otisak koji se može preuzeti sa vašeg laptopa ili desktop računara koji koristite za pristup Fejsbuku.
Informacije koje se mogu skupljati sa laptopa ili desktopa nisu toliko raznovrsne kao one koje se mogu biti uzeti sa mobilnih uređaja. Ipak, i one otkrivaju mnogo toga o vama. Neke od tih informacija uključuju i vašu IP adresu, operativni sistem, vrstu brauzera i druge informacije koje se mogu koristiti kao jedinstveni identifikatori i, zajedno sa informacijama prikupljenim kroz kolačiće i piksel tehnologiju, otkriti različite obrasce ponašanja.
Kolačići
Fejsbuk ne sakuplja informacije samo unutar svog domena. Na hiljade njegovih nevidljivih pipaka za sakupljanje podataka pokrivaju skoro polovinu interneta. Naše istraživanje o onlajn pratiocima je pokazalo da od 50 najposećenijih sajtova u Srbiji, 46% njih ima u sebi ugrađene neke od Fejbukovih kolačića.
“Kolačići su mali delovi teksta koji se koriste za skladištenje informacija u brauzerima. Koriste se za skladištenje i prijem identifikatora i drugih informacija na računarima, telefonima i drugim uređajima. U te svrhe se koriste i druge tehnologije, uključujući podatke koje skladištimo u vašem brauzeru ili na uređaju, identifikatore povezane sa vašim uređajem, i drugi softver. Koristimo kolačiće ako imate nalog na Fejbuku, koristite Fejsbuk servise, uključujući naš sajt i aplikacije (bez obzira da li ste registrovani ili ulogovani) ili ako posećujete druge sajtove i aplikacije koje koriste Fejsbuk servise (uključujući dugme “Sviđa mi se” ili naše alate za reklamiranje).”
Iz Fejsbukove politike kolačića
Prema istraživanju koje smo sproveli na 50 sajtova koje građani Srbije najčešće posećuju, u proseku postoji 7 različitih kolačića trećih lica ugrađenih u svaki ispitani sajt. Sve u svemu, otkrili smo 174 različitih tipova kolačića detektovanih 365 puta. Tih 174 jedinstvenih kolačića pripadaju različitim kompanijama, ukupno njih 87. Dominiraju četiri velike američke kompanije, Gugl (90%), Fejsbuk (46%), Tviter (24%) i Amazon (10%), a zastupljene su i infomedijarne kompanije “Gemius SA” (36%) i “Httpool” (7%).
Prilikom svake posete nekom od ovih sajtova, Fejsbuk o tome primi informaciju pa ona postaje sastavni deo profilisanja, beskrajnog procesa stvaranja što jasnije slike o vama, onome što volite i kakvi su vaši obrasci ponašanja.
Dozvole na mobilnim uređajima
Fejbuk skuplja informacije o vašem onlajn ponašanju već i na osnovu kolačića, iako je to samo manji izvor informacija, u poređenju s onim što se može dobiti sa vaših pametnih uređaja.
Prema našem prethodnom istraživanju o dozvolama na mobilnim uređajima, instaliranjem aplikacija za Fejsbuk, njegov mesindžer, “WhatsApp” i instagram, odobravate pristup i pravo na korišćenje ogromnih količina različitih vrsta podataka koji se skladište na vašem telefonu. Neke od ovih dozvola omogućavaju Fejsbuku da ekstrahuje različite informacije koje mogu biti prilično intruzivne, kao što su identifikator uređaja i njegova tačna lokacija, identitet osoba u imeniku, sadržaj SMS poruka, evidencija poziva, audio zapisi, podaci o vašoj WiFi mreži, a može i da preuzima fajlove bez obaveštenja, i mnogo toga još.
Druge Fejsbuk kompanije
U vreme našeg istraživanja, osimpored glavne kompanije, Fejbuk je posedovao i upravljao sa još sedam kompanija: Facebook Payments Inc., Atlas, Instagram LLC, Onavo, Parse, Moves, Oculus, LiveRail, WhatsApp Inc. i Masquerade. Svaka od njih može deliti vaše informacije sa drugim kompanijama iz ove porodice, kako bi omogućila, podržavala i integrisala svoje aktivnosti i unapredila svoje usluge. Neki članovi ove porodice su i sami gigantski sakupljači podataka. Samo je WhatsApp u februaru 2016. širom sveta imao preko milijardukorisnika aktivnih bar jednom mesečno. U junu 2016. Instagram, još jedan član porodice Fejsbuk, dostigao je 500 miliona korisnika aktivnih najmanje jednom mesečno. Te aplikacije, naročito WhatsApp, sakupljaju još više informacija o korisnicima i njihovim aktivnostima. Već se i iz površnog pogleda na politike privatnostiaplikacije WhatsApp, ili spiska dozvola za mobilni telefon, može naslutiti operacija sakupljanja podataka po razmerama sličnoj onoj koju istražujemo unutar samog Fejsbuka. Kod pojedinih usluga koje pružaju neke od tih kompanija, oblast prikupljanja podaka pomerena je ka novim granicama. Kompanija Oculus Rift, prema zvaničnoj politici privatnosti, može da prikuplja i ustupa Fejsbuku informacije o vašem fizičkom kretanju i dimenzijama prilikom korišćenja opreme za virtuelnu realnost. Facebook Payments Inc. je kompanija koja pruža usluge plaćanja na Fejsbuku, pri čemu sakuplja različite informacije, najčešće o vašim tranakcijama, brojeve kreditnih kartica i slično.
Detaljnija istraga svih vrsta podataka koje Fejsbuk, pored samog Fejsbuka, može sakupiti preko drugih kompanija koje ima u svom vlasništvu, zahtevaće šire analize koje, nažalost, moramo ostaviti za neko buduće istraživanje.
Fejsbuk partneri
Prema Fejsbukovim politikama privatnosti, informacije o vama i vašim aktivnostima unutar i izvan Fejsbuka, primaju se od trećih lica. To su, na primer, informacije od Fejsbukovog partnera koji nudi zajedničke usluge, ili od oglašivača koji traži informacije o vašem iskustvu ili interakcijama s njim. U aprilu 2013. Fejsbuk je lansirao “kategorije partnera” i u sve kategorije oglašavanja na svojoj platformi, ugradio oflajn i podatke trećih lica od brokera podataka Acxiom (preduzetnički podaci i analitika), Datalogix (usluge digitalnih medija i oflajn kupovine podataka) i Epsilon (“direct-to-consumer”, tj. neposredovani marketing). Prema medijskim izveštajima iz 2012, serveri korporacije “Axciom” obrađuju više od 50 biliona ”transakcija” podataka godišnje. Direktori kompanije navode da njihova baza podataka sadrži informacije o 500 miliona aktivnih potrošača širom sveta, sa oko 1500 jedinica podataka po osobi. To obuhvata većinu odraslih građana Sjedinjenih Američkih Država.
Ove kompanije sakupljaju informacije o vama sredstvima kao što su kartice za verne kupce, mejling liste, informacije iz javnih evidencija (uključujući podatke o vlasništvu kuće ili auta), kolačići i mnoga druga. Ako kupujete u lancu maloprodaje “Safeway” i koristite njihovu karticu za verne kupce, tu informaciju prikuplja i čuva druga Fejsbukova partnerska kompanija – “Datalogix”. U decembru 2014. Oracle Corp. je kupio Datalogix za 1,2 milijarde dolara. Prema zvaničnom saopštenju, Datalogix agregira i pruža uvid u potrošnju od preko dva biliona dolara, a ima preko 650 klijenata uključujući i vodeće američke oglašivače i izdavače digitalnih medija. Kako kažu, uz pomoć Datalogix, “Oracle Data Cloud” isporučuje najdublje razumevanje potrošača koji koriste i digitalne i tradicionalne kanale, zasnovano na podacima o tome šta potrošači rade, šta govore i šta kupuju, omogućavajući vodećim brendovima da personalizuju i posmatraju sve interakcije potrošača.
Osim sa najvećim skupljačima i dilerima podataka na tržištu, kroz svoj program Fejsbuk partneri Fejsbuk deli podatke i sa stotinama drugih dilera podataka, proizvođačima reklamnih tehnologija, kompanijama za analiziranje podataka i marketinga.
Još jedna grupa organizacija koja ima pristup Fejsbuk podacima jesu partneri, provajderi usluga i drugi partneri koji pružaju usluge tehničke infrastrukture, koji analiziraju kako koristimo usluge Fejsbuka, prate efektivnost reklama i servisa, pružaju korisničke usluge, olakšavaju plaćanja ili sprovode akademska istraživanja i merenja. Fejsbuk tvrdi da se ovi partneri moraju pridržavati strogih obaveza o poverljivosti podataka.
Istražili smo različite oblike i metode sakupljanja podataka, masivne operacije sakrivene iza ekrana, kodova, ugrađene u piksele i kolačiće, koje izvršavaju naši uređaji, a kojima upravlja Fejsbuk. Nevidljiva algoritamska fabrika postaje sve veća i moćnija kako joj se priključuju novi korisnici koji uvećavaju količinu “resursa” neophodnih za ekstrakciju dragocenih podataka.
SHARE LAB 2016.
Vladan Joler – Istraživanje, tekst, prikupljanje podataka i vizuelizacija
Andrej Petrovski – Istraživanje, tekst i lektura
Saradnici: Kristian Lukić i Jan Krasni
