Novi tekst predloga Strategije intelektualne svojine za period od 2017. do 2021. godine dostupan je na sajtu Republičkog sekretarijata za javne politike. U poslednjoj javno dostupnoj verziji teksta su delimično uvaženi komentari SHARE Fondacije i drugih organizacija civilnog društva na stari predlog strategije, koji je objavljen krajem 2016. godine. Da podsetimo, prethodni tekst strategije sadržao je brojne problematične odredbe povodom kojih su reagovali IT i kreativnih industrija, mediji i medijska udruženja, organizacije i institucije za zaštitu ljudskih prava i kulturne baštine, internet zajednice, kao i udruženja preduzetnika. Na sajtu Vlade Srbije za sada nema informacija da je ovaj tekst Strategije zvanično usvojen.
Predlagač strategije je u izveštaju sa javne rasprave uvažio združeni komentar koji je poslala SHARE Fondacija da brojne važne društvene vrednosti i interesi, poput slobodnog pristupa znanju i zajedničkom nasleđu, slobode izražavanja u onlajn okruženju, informacione privatnosti, te razvoja inovacija, kreativnih industrija i IT preduzetništva, nisu u dovoljnoj meri zastupljene u tekstu predloga.
Analizom novog predloga strategije ustanovili smo da je odredba koja potencijalno može dovesti do značajnih oblika cenzure na internetu, tj. izvršenje pravosnažne sudske odluke putem blokiranja spornih veb sajtova, ostala u tekstu strategije. Veći deo združenih komentara se odnosio na bitnu ulogu biblioteka, arhiva i muzeja u sistemu intelektualne svojine, ali nažalost autori predloga strategije ponovo nisu uvideli njihov značaj.
Jedna od mera strategije u starom tekstu koja je mogla da dovede velikih zloupotreba bilo je uspostavljanje baze obaveštajnih podataka o “sumnjivim licima i lokacijama” u vezi sa kršenjem prava intelektualne svojine. Naša analiza je pokazala da bi navedena baza sadržala veliki broj podataka o građanima Srbije i njihovim aktivnostima na internetu, bez jasno određenih pravila o pristupu i čuvanju tih podataka. Izgleda da su autori uvažili naše komentare o bazama obaveštajnih podataka, jer je deo o kreiranju i upravljanju bazom potpuno izbačen iz novog teksta strategije.
Takođe, naša pretpostavka je da su autori uvideli malu šansu za uspešnost i u potpunosti izbacili meru koja se odnosila na uspostavljanje odnosa i traženja osetljivih finansijskih podataka o transakcijama od velikih svetskih kompanija (Master Card, Visa, PayPal i Google).
Iako postoji vidljiv napredak u novom predlogu Strategije intelektualne svojine, očekujemo da pre njenog usvajanja u Vladi nadležne institucije dodatno konsultuju relevantne aktere (civilno društvo, akademske, naučne i umetničke zajednice, privreda, institucije kulture itd) kako bi mogli da učestvuju u definisanju pravca Srbije u ovoj važnoj oblasti.