Izbori na različitim nivoima su česti u politički nestabilnim zemljama poput Srbije. Internet platforme i onlajn mediji pružaju političkim akterima, dakle strankama i njihovim vođama, mogućnost vođenja permanentne izborne kampanje. To je posebno izraženo kod državnih funkcionera u Srbiji, koji u zvaničnoj izbornoj kampanji koriste svaki trenutak za samopromociju, kroz obavljanje “redovnih aktivnosti” ministra, premijera ili predsednika Republike, čak i tokom izborne tišine. Takvoj vrsti njihove promocije u velikoj meri pogoduje medijski rijaliti spektakl, koji svakog trenutka proizvodi nove afere, napade na političke protivnike i neistomišljenike ili fabrikovana dostignuća.

Kako su istraživači društvenih mreža u Britaniji primetili, one u kontekstu političkog marketinga predstavljaju “Divlji zapad”, gde ne postoji gotovo nikakva regulacija aktivnosti političkih aktera. Koliko novca može da se potroši u kampanji na targetiranje birača, koji podaci mogu da se koriste i u kojoj meri i kakve su poruke dozvoljene, samo su neka od pitanja na koja nema regulatornih odgovora, te milioni korisnika ostaju “na udaru” političkih oglasa na društvenim mrežama.

Sa druge strane, onlajn mediji u Srbiji, što za potrebe našeg istraživanja podrazumeva internet izdanja štampe, radija i televizijskih stanica i portale koji objavljuju informacije samo na internetu, takođe su veoma zanimljiv ekosistem, u kome se informacije smenjuju vrtoglavom brzinom. Za vreme kampanje, onlajn mediji postaju pravo bojno polje za informacionu hegemoniju.

SHARE Fondacija je tokom izbornih kampanja za vanredne parlamentarne izbore 2016. godine i predsedničke izbore 2017. pratila aktivnosti političkih aktera na društvenim mrežama, kako bismo saznali više o tome sa kojim zvaničnim nalozima su glasači najviše ulazili u interakciju, kao i ko je imao “navijače”, odnosno korisnike koji jasno podržavaju određenu političku opciju. Takođe je bilo zanimljivo pogledati koje objave su imale najviše interakcija (lajkova i komentara). Tviter kampanja tokom izbora 2016. ukazala je na veliku polarizaciju korisnika u odnosu na političke stranke, koje formiraju sopstvene krugove korisnika koji ostvaruju međusobno ritvituju i lajkuju tvitove, odnosno napadaju protivnike po potrebi.

SHARE Fondacija je još 2014. godine pozvala sve aktere da postupaju u skladu sa principima Deklaracije o poštovanju internet sloboda u političkoj komunikaciji i podrže Deklaraciju potpisom. Kako bismo detaljnije pojasnili zašto je važno da politička debata bude slobodna, otvorena i ravnopravna, pripremili smo Vodič o digitalnim pravima i internet slobodama u političkoj komunikaciji u kome su detaljno objašnjena prava i procedure u toku izborne kampanje, kao i moguće povrede sloboda u digitanom okruženju.

Fejsbuk – gde se algoritmi susreću sa politikom

Fejsbuk kao masovno korišćena društvena mreža na globalnom nivou, a naročito u Srbiji, predstavlja više nego plodno tlo za različite vrste političke propagande, upravo zbog mogućnosti targetiranja birača do najfinijih pojedinosti i demografskih karakteristika, što se videlo za vreme parlamentarnih izbora 2017. u UK. Korisnici Fejsbuka, koji zapravo predstavljaju neku vrstu radnika u nevidljivoj i nematerijalnoj fabrici, postavljanjem sadržaja i interakcijama generišu veliku količinu podataka koji se koriste za ciljani marketing, dakle reklame prilagođene samom korisniku. Mogućnosti za politički marketing su dakle znatno veće od onih koje pružaju tradicionalni masovni mediji.

Političke partije i kandidati u Srbiji su naravno prepoznali mogućnosti Fejsbuka za vođenje kampanje i privlačenje potencijalnih glasača, za razliku od Tvitera, koji i dalje predstavlja arenu za međusobno podržavanje i sukobe sa neistomišljenicima ili političkim protivnicima. Takođe, na Fesjbuku je skoro nemoguće organizovati veliki broj automatizovanih naloga kao na Tviteru, zbog poliitke o korišćenju pravog ličnog imena.

Uobičajeno, internet se u Srbiji tretira kao prostor u kom preovlađuje mlađa i populacija srednje dobi. Pojedina istraživanja ukazuju da preko 90% mladih ima uređaj za pristup netu, najčešće smartfon, dok samo 5% njih ne koristi društvene mreže. Trećina mladih provodi par sati dnevno onlajn, a gotovo polovini je internet primarno sredstvo informisanja. Kategorije stanovništva koje najmanje koriste internet i društvene mreže spadaju u marginalizovane ili ranjive zajednice, a to su stariji sugrađani, stanovnici ruralnih i nerazvijenih područja, romska i populacija sa nekim oblikom invaliditeta.

Kandidati računaju na preko 6,7 miliona građana s pravom glasa. Građani Srbije većinom se i dalje informišu preko tradicionalnih medija, pre svega televizije, uz koju prosečno provode oko dva i po sata dnevno. Korišćenje interneta je proteklih godina u blagom usponu: nešto više od 64% građana Srbije ima pristup internetu, dok oko 3 miliona koristi internet svakog ili skoro svakog dana.

Nezvanične procene globalnih alata za merenje internet saobraćaja govore da je od oko 4 miliona korisnika društvenih mreža u Srbiji, preko 90 odsto opredeljeno za Fejsbuk.

Istraživanje SHARE Laboratorije se fokusiralo na zvanične Fejsbuk stranice 22 političke stranke koje su učestvovale na parlamentarnim izborima 2016. i 11 stranica predsedničkih kandidata (2017. godina). Želeli smo da najpre utvrdimo broj individualnih korisnika koji su ulazili u interakciju sa Fejsbuk objavama političkih aktera, kao i broj njihovih interakcija (lajkova i komentara) iz nedelje u nedelju tokom kampanje (7 nedelja za parlamentarne i 6 nedelja za predsedničke izbore). Takođe smo istraživali koje Fejsbuk objave tokom izbornih kampanja su izazvale najviše reakcija i angažovanja korisnika.

Broj interakcija po nedeljama – Parlamentarni izbori 2016

Na prvi pogled izborne kampanje na Fejsbuku se može videti da određeni društveni događaji izazivaju pojačanu aktivnost na stranicama, što se moglo videti tokom obe kampanje. Naime, u kampanji 2016. porast interakcija beležen je krajem marta kada je doneta presuda Radovanu Karadžiću i pred Haškim tribunalom, što se poklopilo za godišnjicom NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Kako se dan glasanja 24. april približavao, interakcije na Fejsbuku su očekivano rasle uzlaznom putanjom.

Rast interakcija po nedeljama sa pojedinačnim akterima – Parlamentarni izbori 2016

U predsedničkoj kampanji 2017, zenit je predstavljala nedelja kada je isticao rok za predaju potpisa za kandidate – 9-15. marta. U to vreme, posebnu pažnju javnosti privukao je slučaj novosadskog advokata Miroja Jovanovića, koji je RIK-u podneo žalbu na kandidaturu Luke Maksimovića – Ljubiše Preletačevića Belog. Posle uložene žalbe, Jovanović je bio meta graničnih oblika internet aktivizma ali i navodnih pretnji smrću, zloupotreba ličnih podataka, narušavanja privatnosti. Njegov Fejsbuk profil, koji mnogi netizeni s pravom smatraju zaštićenim ličnim i javnim prostorom, ugašen je nakon poplave automatizovanih prijava, što neposredno ugrožava slobodu govora. Pojedini mediji preneli su informaciju da je profil “hakovan”, ali takvih indicija nema.

Interakcije po nedeljama – Predsednički izbori 2017

Kada se porede metrike dve kampanje na Fejsbuku, zabeležen je značajan porast aktivnosti tokom kampanje za predsedničke izbore. Nešto manje od 200.000 korisnika su ostvarivali interakcije sa zvaničnim stranicama partija tokom kampanje 2016, dok je predizborna kampanja za predsedničke izbore privukla znatno više građana zainteresovanih za političke sadržaje na Fejsbuku – reč je o čak 330.000 naloga koje je softver registrovao tokom istraživanja SHARE Fondacije. Razlog za porast interakcija može pojava da je politička aktivnost na društvenim mrežama više izražena kada se glasa za određenu osobu, jer su kandidati za poziciju predsednika Srbije po pravilu predsednici političkih stranaka ili pokreta, prepoznatljivi široj javnosti.

Interakcije su za vreme predsedničke kampanje dostigle još veći rast – za šest nedelja kampanje ostvareno je više od 2.8 miliona interakcija u poređenju sa oko milion interakcija tokom izbora za narodne poslanike 2016. godine. Jedan od faktora koji svakako treba uzeti u obzir jeste već spomenuta kandidatura Luke Maksimovića, čiji je alter-ego Ljubiša Preletačević Beli, parodija ličnosti prosečnog srpskog političara. Beli je najpre osvojio mesta u skupštini Opštine Mladenovac na lokalnim izborima 2016, da bi nedugo zatim postao predmet interesovanja domaće javnosti, ali i stranih medija.

Tim Belog je usmerio svoju komunikaciju gotovo u potpunosti na Fejsbuk, čime je podstakao angažovanje svoje ciljne grupe – mlade populacije koja se uglavnom informiše upravo posredstvom društvenih mreža. Od 2.8 miliona interakcija, stranica Belog je generisala čak 1.1 milion, a treba reći da je okupio i najveću zajednicu korisnika (nešto više od 62.000). Treće mesto na predsedničkim izborima, iza favorita premijera Aleksandra Vučića i bivšeg Zaštitnika građana Saše Jankovića, predstavlja zaista značajan uspeh, posebno jer je Beli po broju glasova iza sebe ostavio političare sa višedecenijskim “stažom”, poput Vojislava Šešelja, ali i favorite opozicije za ulazak u eventualni drugi krug (Vuk Jeremić). Iza Belog, po broju interakcija našla su se dva kandidata opozicije, Saša Janković i Vuk Jeremić. Za njima slede Vojislav Šešelj i Aleksandar Vučić, što je ujedno “prva petorka” po broju osvojenih glasova na izborima. Zanimljivo je da je Jeremićeva Fejsbuk kampanja u prve tri nedelje beležila rast broja interakcija i uključenih korisnika, koji nije uspeo da održi do samog dana glasanja, 2. aprila. Terba istaći da je Jeremićeva stranica beležila “skok” u nedelji od 16. do 22. marta, kada su upućene optužbe na račun njegove supruge Nataše.

Rast interakcija po nedeljama sa pojedinačnim akterima – Predsednički izbori 2017

Društvene mreže predstavljaju logičan izbor za aktere koji nemaju dovoljno pristupa mejnstrim medijima, koje uglavnom okupira sadržaj usmeren na vladajuću koaliciju. To se pokazalo i za vreme kampanje 2016 – među najaktivnijim Fejsbuk stranicama, dakle sa najviše interakcija i korisnika, bile su zvanične stranice pokreta Dveri i Dosta je bilo (DJB) kao i Srpske radikalne stranke. Navedeni akteri su osvojili mesta u parlamentu, DJB i Dveri po prvi put, dok su se radikali vratili u skupštinske klupe posle četvorogodišnje pauze. Može se reći da je ulaganje u kampanju na Fejsbuku DJB, Dveri i SRS doprinelo da ostvare svoje izborne ciljeve, tj. prelazak cenzusa. Dveri su tokom čitavog perioda praćenja od 7 nedelja bile na vrhu po broju interakcija. SRS je naročit skok imala tokom poslednje dve nedelje, zbog već spomenutih društvenih događaja – izricanja presuda u Haškom tribunalu i godišnjice NATO bombardovanja. Posle uspeha navedenih pokreta i radikala na parlamentarnim izborima, u kampanji za predsednika Republike jedino je lider SRS Vojislav Šešelj nastavio sa intenzivnim promovisanjem svojih Fejsbuk objava. Razlog za to može biti što Fejsbuk stranice kandidata DJB (Saša Radulović) i Dveri (Boško Obradović) nisu imale toliko izgrađenu zajednicu kao stranice njihovih pokreta, te je bilo teže generisati aktivnost za tako kratak period.

Takođe je bilo zanimljivo videti ko su vodeći “navijači” političkih aktera među korisnicima Fejsbuka, odnosno koliko partije i kandidati imaju korisnika koji većinski ulaze u interakciju sa njihovim objavama. U kampanji za parlamentarne izbore 2016, pokret Dveri je imao najvernijeg “navijača” među korisnicima koji su ulazili u interkaciju sa Fejsbuk stranicama političkih aktera – ostvario ih je čak 511. Dveri su takođe imale najviše korisnika sa više od 100 ostvarenih interakcija za njihovom zvaničnom stranicom. Veliki broj pojedinačnih korisnika korisnika sa nesrazmerno učestalim interakcijama govori o mogućem organizovanom širenju Fejsbuk sadržaja i podsticanju da se širi pomoću što više lajkova.

 

Korisnici – Parlamentarni izbori 2016

Kod Belog 2017. je situacija bila nešto drugačija, jer iako je imao pojedinačne korisnike sa velikim brojem interakcija, podrška je bila znatno razuđenija zbog velikog broja korisnika koji su lajkovali objave njegove stranice ili ostavljali komentare svega nekoliko puta. Najveće “Fejsbuk navijače” u predsedničkoj kampanji imao je Vojislav Šešelj, sa dva korisnika koji su ostvarili čak više od 1.000 interakcija. Takođe se može primetiti da je i sa Fejsbuk stranicom Aleksandra Vučića mali broj korisnika ostvarivao neobično veliki broj interakcija, neki od njih više od 500.

 

Korisnici – Predsednički izbori 2017

Velika disproporcija između lajkova i komentara je još jedno obeležje obe Fejsbuk kampanje. Kada se u obzir uzme da su pojedine stranke i kandidati imali veliki broj “navijača” koji ulaze u interakcije gotovo isključivo sa njihovim sadržajima, postavljanje komentara na stranicama političkih supranika se posmatra kao potencijalna opasnost jer možete biti targetirani.

 

Odnos lajkova i komentara – Parlamentarni izbori 2016

Odnos lajkova i komentara – Predsednički izbori 2017

Tviter – ultra-navijačka mreža

Tviter je društvena mreža koja je često poprište kontroverznih zbivanja širom sveta, pa i u Srbiji. Tviter-sukobi, kampanje trolova i koordinisano “preotimanje” haštagova samo su neke od stvari koje smo viđali proteklih godina u domaćoj tviter-sferi. Kako je srpsko društvo veoma polarizovano po brojnim pitanjima, kao što su status Kosova i Metohije, ratni zločini ili održavanje Parade ponosa, politički stavovi nisu izuzeti od tviter-ratova. Iako u Srbiji nije masovna društvena mreža poput Fejsbuka, Tviter predstavlja jedan od glavnih foruma u kome istraživački novinari, predstavnici civlnog sektora, pa i opozicioni političari izražavaju stavove jer za to nemaju priliku u tradicionalnim medijima, koji su pod čvrstom kontrolom vladajuće koalicije ili njoj bliskih ljudi.

U vreme predizborne kampanje za parlamentarne izbore 2016. godine, istraživači SHARE Fondacije su uradili analizu komunikacije političkih aktera na Tviteru. Pažnja je bila usmerena na dve stvari: odnos tvitova sa zvaničnih naloga stranaka i interakcije korisnika sa njima, te social network analysis – SNA, metoda kojom se analiziraju veze između aktera i struktura zajednica kroz praćenje popularnog haštaga #izbori2016.

Kao što se da očekivati, stranke opozicije (Levica Srbije, Dosta je bilo, Dveri, Srpska narodna partija – SNP) su objavljivale najviše tvitova za vreme kampanje, ali se i kod njih primećuje da je u većini slučajeva, slično kao na Fejsbuku, reč samo o jednosmernim saopštenjima, dakle bez uključivanja drugih korisnika u tvitove i bez pružanja odgovora. Izuzetak su Dveri, koje su najviše odgovarale na tvitove korisnika upućene zvaničnom nalogu i ujedno okupile i najveću zajednicu na Tviteru. Iza njih po veličini zajednice slede Dosta je bilo i Levica Srbije, a zanimljivo je da su neke stranke sa velikim brojem tvitova, kao npr. SNS ili SNP, imale mnogo manju zajednicu korisnika od stranaka od kojih su objavile više tvitova (DS; SPS).

 

Broj tvitova po stranci i broj korisnika u interakciji – Parlamentarni izbori 2016

Stranke su imale različite pristupe tempiranju kampanje na Tviteru – Dveri su tvitovale periodično, ali veoma intenzivno u tim intervalima, dok se kod Levice Srbije i SNS-a vidi konstantna aktivnost. Pokret Dosta je bilo je takođe bio izuzetno aktivan tokom posmatranog perioda, sa udarnim finišom, što se može videti po skoku aktivnosti pred sam kraj zvaničnog dela kampanje.

 

Broj tvitova po stranci po danu – Parlamentarni izbori 2016

Zahvaljujući spomenutoj SNA metodi mogli smo da uočimo veliku polarizaciju domaće Tviter-sfere za vreme izborne kampanje. SNS se istakao kao jedan veliki pol u mreži tvitova, dok se ostale stranke aktivne na Tviteru (DS, SPS, Dosta je bilo, Levica Srbije) nalaze na potpuno drugim krajevima grafikona. Od “opozicionih” čvorišta, aktivnošću i veličinom se ističe zvanični nalog DS-a (@demokrate) oko koga gravitiraju nalozi stranačkog rukovodstva (Dragan Šutanovac, Goran Ješić i Bojan Pajtić). Stanje je slično kod DJB i SPS; kojima su po interakcijama bliski nalozi Saše Radulovića, odnosno Branka Ružića.

Ono što takođe možemo da primetimo jesu interesantna “čvorišta”, odnosno korisnici u “orbiti” SNS-a koji ostvaruju značajan broj interakcija sa suparničkim političkim taborom. Primer koji svakako treba izdvojiti je nalog @zeljkocenej. Iako pripada SNS-polu Tviter-sfere, primetan je veliki broj njegovih interakcija sa zvaničnim nalogom DS i zajednicom okupljenom oko njega. Drugi primer je nalog @kika_bibic izolovan u donjem desnom uglu grafikona i u bojama SNS, koji, međutim, po svojoj poziciji svedoči o tome da je u najintenzivnijem kontaktu sa drugim strankama i korisnicima. Takođe, nalog @kika_bibic, izolovan u donjem desnom uglu grafikona, po boji pripada SNS zajednici, ali po poziciji svedoči o tome da je u najintenzivnijem kontaktu sa drugim strankama i korisnicima.

SNA – nalozi – Parlamentarni izbori 2016

Haštagovi su takođe bili izuzetno korišćeni tokom kampanje, što se na Tviteru i očekuje. Od haštagova koji su bili uz opšti #izbori2016, #srbija je ubedljivo najviše korišćen, što se može videti na grafiku ispod. Interesantno je da se i haštagovi grupišu po stranačkim polovima (#sns, #vucic, #srbijapobedjuje). Haštag #dsdno, koji očigledno predstavlja negativnu kampanju protiv Demokratske stranke, našao se među ostalim DS haštagovima (#demokrate, #pajtic). Jasno je vidljiv pokušaj širenja haštaga automatizovanim procesima – #slozno je bio politički slogan pokreta Vladana Glišića, a njegovo prisustvo na ovoj mapi je omogućeno jednim tzv. “botovskim” tvitom koji je za manje od 12 sati ponovo podeljen preko 1000 puta sa različitih botovskih naloga.

SNA – haštagovi – Parlamentarni izbori 2016

Digitalna prava i slobode u vreme kampanje

Redovni monitoring stanja digitalnih prava i sloboda SHARE Fondacije smo nastavili i za vreme obe skorašnje predizborne kampanje, 2016. i 2017. godine. Upravo zbog dodatne društvene tenzije, važno je pratiti različite vrste povreda digitalnih prava i sloboda u Srbiji i u vreme izbora. Od sredine 2014. godine, SHARE Fondacija je zabeležila više od 400 slučajeva koji se nalaze u pretraživoj onlajn bazi.

Obe kampanje karakterišu slične vrste povreda, uglavnom prema opozicionim partijama, odnosno kandidatima. Vidljivi pritisci u onlajn okruženju bili su nešto manje zastupljeni, ali ipak treba izdvojiti slučajeve pretnji tadašnjem predsedniku DS Bojanu Pajtiću i predstavnici te partije Jeleni Balašević tokom kampanje 2016. Pretnje na Fejsbuku je u predsednčkoj kampanji 2017. dobio doskorašnji Zaštitnik građana Saša Janković, koje je njegov tim prijavio nadležnima.

Sajber-napadi su se dogodili u nekoliko izolovanih slučajeva, a više ih je bilo u periodu kampanje za parlamentarne izbore 2016. Oboren je sajt pokreta Dveri, a novinarka Vranjskih je dobila poruku u kojoj je korisnik pod nazivom ‘bloodcode’, odnosno ‘Cyb33r001’ tvrdio da je hakovao sve servere Demokratske stranke, “sve baze podataka”, kao i sajt njihovog gradskog odbora u Vranju. Iako je poruka poslata preko enkriptovanog servisa tako da joj se ne može ući u trag, na društvenim mrežama je prepoznat korisnik koji je na svom FB profilu otvoreno najavljivao “hakovanje” svih stranaka i preuzimao odgovornost za pad pojedinih sajtova u inostranstvu. U kampanji za predsednika Srbije, zvanični sajt Saše Jankovića sasajankovic.rs, bio je nedostupan tokom 9. i 10. marta, a sumnja se na DDoS napad, tj. “preplavljivanje” servera sajta automatizovanim zahtevima za pristup kako bi se server ugušio i onemogućilo uobičajeno funkcionisanje sajta.

U godišnjem monitoring izveštaju SHARE Fondacije za 2016. ukazano je na trend porasta tehnika manipulacija sadržajem u digitalnom okruženju, kao što je podmetanje lažnih naloga. Jedan od mogućih razloga za “prelazak” na ove sofisticiranije tehnike povreda digitalnih prava jeste činjenica da veliki tehnički napadi sa ciljem onesposobljavanja onlajn portala privlače veliku pažnju javnosti. Lažne naloge i Fejsbuk stranice većina korisnika društvenih mreža teško može da primeti, a dodatnu konfuziju izaziva promovisanje takvih sadržaja kroz bustovanje tvitova ili Fejsbuk objava, što znači da neko ulaže sredstva kako bi diskreditovao protivnike ili stvorio lažnu sliku o njihovim stavovima i idejama u javnosti.

U kontekstu izborne kampanje, slučaj manipulacije koji je privukao posebnu pažnju 2016. jeste postavljanje lažnog Jutjub kanala pokreta Dveri, koji je diskreditovan tako što su mu pripisivane ideje koje su u suprotnosti sa zvaničnom politikom tog pokreta i podmetani sadržaji koje Dveri nisu kreirale. Primer je video posvećen 8. martu koji bio je veoma uvredljiv za žene. Početkom aprila, u jeku kampanje, na Jutjubu je napravljen kanal koji je vizuelno podsećao na zvanični kanal Dveri, sa kog su deljeni spotovi. Lažni kanal je brzo ugašen, ali je sličnost po sadržaju i broju postavljenih klipova bila dovoljna da zavara prosečnog korisnika koji nije aktivno posećivao kanal Dveri pre izbora.

Lažni kanal pokreta Dveri – Parlamentarni izbori 2016

Zvanični kanal pokreta Dveri – Parlamentarni izbori 2016

Slični slučajevi zabeleženi su i za vreme kampanje za predsedničke izbore – kreirana je serija lažnih Fejsbuk stranica kandidata grupe građana Saše Jankovića, sa kojih su zatim sponzorisani statusi u kojima se napadaju drugi opozicioni kandidati ili stvara privid dominacije funkcionera Demokratske stranke. Kreirane su i lažne stranice Demokratske stranke na kojima je Saša Janković pogrešno predstavljan kao kandidat ove partije, dok su u objavama promovisane kontroverzne političke teme (odnos prema genocidu u Srebrenici i status Kosova).

Podaci o ličnosti građana su posebno dragoceni za političke aktere jer omogućavaju indivudalno targetiranje potencijalnih glasača, ne samo onlajn već i prilikom oflajn kampanje (npr. vrata-do-vrata). Poštovanje zaštite podataka o ličnosti u Srbiji je na veoma niskom nivou i ovo pravo se krši gotovo svakodnevno, a naročito ekstreman slučaj bila je baza podataka više od 400.000 građana iz cele Srbije, koja je otkrivena za vreme predsedničke kampanje 2017. i evidentno korišćena u političke svrhe, odnosno za ekonomsko profilisanje ljudi koje potom može poslužiti da bi se na građane uticalo kako da glasaju.

Pomenuta baza sadrži podatke koji su precizno sortirani, podeljeni u 222 tabele iz gradova i sela širom Srbije. U dokumentima su ispisane kolone koje se odnose na osnovne lične podatke kao što su JMBG, broj lične karte, adresa, kućni i mobilni telefon, ali brojne druge napomene koje sadrže naročito osetljive podatke kao što su politčko opredeljenje, zdravstveno stanje, ekonomsku situaciju i slično. Samo pravljenje ovakve baze podatak predstavlja krivično delo iz člana 146 Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena zatvorska kazna i do 3 godine. Da stvar bude još gora, baza je prema rečima IT stručnjaka koji je saznao za nju bila dostupna na javnom serveru, što znači da je hipotetički svako mogao da je preuzme.

Takođe smo analizirali koje sve podatke o korisnicima prikupljaju zvanični sajtovi predsedničkih kandidata i njhove mobilne aplikacije. Sajtovi predsedničkih kandidata prikupljaju čitav niz podataka o ličnosti, ali samo jedan od njih ima objavljene politike privatnosti. Tako na sajtu vucic.rs korisnici mogu napraviti nalog ostavljajući ime, prezime, korisničko ime, lozinku i mejl, dok se kasnije profil može dopuniti informacijama o adresi i broju telefona. Ukoliko korisnik želi da se prijavi kao volonter na sajtu sasajankovic.rs, neophodno je da ostavi ime, prezime, mesto stanovanja i mejl, dok su opcioni podaci tačna adresa, zanimanje i telefon. Slično tome, građani koji žele da postanu članovi “Vukovog tima”, na sajtu jeremic.rs moraju da ostave ime, prezime, telefon, mejl i mesto stanovanja.

Pored toga, svaki pristup ovim sajtovima podrazumeva da podatke, kao što su IP adresa (sa informacijom o geografskoj lokaciji), vreme i dužina trajanja posete, tip i verzija pretraživača, prikupljaju takozvani kolačići (cookies) i eksterni pratioci (trackers) koji se nalaze u pretraživaču. Administrator svakog pojedinačnog sajta određuje koji će kolačići biti aktivni i prukupljati podatke prilikom posete sajtu. Razlog za aktivaciju kolačića je najčešće optimizacija rada sajta, s obzirom na to da kolačići daju statističke podatke o posetama sajtu, pružaju dodatnu zaštitu i slično. Ipak, treba imati u vidu da i sami administratori sajta mogu imati pristup ovim podacima. Na sajtu vucic.rs je uočeno 4 kolačića i 43 pratioca, na sajtu jeremic.rs 10 kolačića i 19 pratilaca, a na sajtu sasajankovic.rs 5 kolačića i 4 pratioca.

Mobilna aplikacija “Aleksandar Vučić” je za vreme kampanje za predsedničke izbore bila dostupna samo za telefone sa operativnim sistemom Android, prva je aplikacija ove vrste namenjena političkoj kampanji u Srbiji. Instalacija svake aplikacije podrazumeva davanje različitih dozvola za pristup uređaju i podacima koji se na njemu čuvaju, o čemu je SHARE Fondacija već pisala. Shodno tome, pitanja zaštite podataka o ličnosti odnose se i na ovu aplikaciju, koja takođe nema Politiku privatnosti niti je zbirka podataka prijavljena. Što se tiče dozvola za pristup uređaju, zanimljivo je da je posle apdejta za aplikaciju “Aleksandar Vučić” izmenjen spisak neophodnih dozvola, te ona sada zahteva dozvole za pristup različitim dokumentima na uređaju, kao što su slike, snimci ili audio dokumenta.

Ranija verzija android aplikacije “Aleksandar Vučić” – Predsednički izbori 2017

Apdejtovana verzija android aplikacije “Aleksandar Vučić” – Predsednički izbori 2017

Različite dozvole su najčešće neophodne za funkciju aplikacije koja se instalira na uređaj, što ne znači da ne treba biti obazriv, naročito u slučaju da ne postoje Politike privatnosti, pa ni osnovnih informacija o tome šta se dešava sa podacima vlasnika uređaja.

Kod aplikacije “Aleksandar Vučić” dodatno je problematično to što joj se ne može pristupiti pre registracije, a koja podrazumeva ostavljanje imena, prezimena, korisničkog imena, lozinke i mejla. Takvo rešenje sugeriše da je svrha prikupljanja podataka već sam pristup aplikaciji, za razliku od sajtova kandidata kojima se pristupa slobodno, dok je registracija neophodna ukoliko korisnik želi da se prijavi kao volonter, deo tima i slično.

Onlajn mediji i komentarisanje tekstova

Informativni portali čine deo informacionog ekosistema koji je pod stalnim pritiskom različitih aktera koji pokušavaju da uspostave kontrolu nad njim, odnosno nad protokom informacija, kako bi ga instrumentalizovali za potrebe svojih interesa. Pokušali smo da saznamo na koje sve načine se portali pretvaraju u informaciono boljno polje i kako se zapravo ostvaruje kontrola nad njim. Za vreme kampanje 2016. godine, istraživači SHARE Fondacije su analizirali tekstove o izborima i politici, kao i komentare na objavljenje tekstove. Portali koji su poslužili kao uzorak za istraživanje su politika.rs, novosti.rs, blic.rs, danas.rs, kurir.rs, informer.rs, telegraf.rs, rts.rs, b92.net i n1info.com.

Analiza je pokazala da je od partija koje su učestvovale na parlamentarnim izborima 2016. u tekstovima dominirala SNS, tokom čitavog toka izborne kampanje, dok su na drugom i trećem mestu DS i koalicija DSS – Pokret Dveri, s tim da je to postignuto zahvaljući DSS-u. Kada se posmatraju naslovi tekstova, možemo da zapazimo da su naprednjaci tema naslova u gotovo svim analiziranim medijima, sa izuzetkom Danasa i Novosti.

Distribucija tematskog polja stranke u korpusu tekstova po danima i nedeljama – Parlamentarni izbori 2016 

Rasprostranjenost tematskog polja stranke u naslovima po medijima – Parlamentarni izbori 2016

Kada je reč o komentarima, naša analiza je pokazala da je tokom kampanje na portalima B92, Blica, Kurira, N1 i Telegraf.rs postavljeno nešto više od 105.000 komentara od strane blizu 24.000 korisnika. Dok Kurir, B92 i Blic imaju ujednačen broj komentara tokom oba meseca, značajna razlika nastaje kod Telegrafa i N1. Portal N1 postaje izuzetno popularan među komentatorima dok se za Telegraf interesovanje značajno gubi. Ovo predstavlja istovremeno značajan pad saobraćaja na portalu Telegrafa i izuzetan porast kod N1 što se može tumačiti čak kao indikator uticaja medija u društvu.

Broj komentara dnevno – Parlamentarni izbori 2016

Takođe je bilo zanimljivo videti pojavu istih komentara na različitim vestima i medijima. Iako se neke od rečenica mogu u prvi mah protumačiti kao spontan izraz, činjenica da je u velikom broju doslovno ponovljena uklanja sumnju u organizovanu aktivnost. Učestalost ovog fenomena značajan je prilog ideji da je astroturfing jedna od strategija političke onlajn agitacije u Srbiji. Mogu se, međutim, postaviti pitanja da li je reč o partijskom aktivizmu ili kupljenoj aktivnosti botova.

Isti komentari u različitim vestima – Parlamentarni izbori 2016

Zaključak – predatorska kampanja

Uzimajući u obzir analize dve kampanje, jednu stranačku i jednu kandidatsku, postoje jasni pokazatelji da se građani u digitalnom okruženju bombarduju rastućom količinom informacija, ali da dvosmerna komunikacija sa političkim akterima suštinski ne postoji, iako je to najveća prednost društvenih mreža. Internet kampanja predstavlja šansu nekim manjim igračima na političkoj sceni, što smo videli na primeru Dveri, DJB i Belog, ali se čini da tradicionalna sredstva političkog marketinga i dalje dominiraju u zemlji kao što je Srbija. Mitinzi, terenske akcije aktivista, televizijski nastupi i tome slično ipak zahtevaju veću partijsku infrastrukturu i značajnije ljudske resurse, što samo velike i etablirane partije mogu da priušte. Takođe, funkcionerska kampanja, koju smo već spominjali, dodatno doprinosi učvršćivanju pozicije vladajućih struktura. Ipak, kod gerilskih akcija i kreativnih vidova komunikacije sa biračkim telom, internet platforme mogu da posluže kao zaista korisno sredstvo, bez ulaganja preteranih sredstava. Dovoljno je razmotriti razliku u ceni emitovanja jednog predizbornog spota na televiziji sa nacionalnom frekvencijom i promovisanja jednog Fejsbuk videa i potencijalne publike do koje se na taj način može dopreti.

Kako je Srbija relativno malo “tržište” u pogledu broja glasova na koje se računa u okviru političke borbe, sa relativno niskom izlaznošću, jednom dominantnom koalicijom i raštrkanom opozicijom, čini se da ne postoje indicije da će u budućnosti stranke angažovati kompanije poput sada već dobro poznate Kembridž analitike. Uloga ove kompanije u pohodu Donalda Trampa na mesto 45. predsednika SAD i referendumske kampanje za izlazak Ujedinjenog Kraljevsta iz Evropske unije pokazala je koliko algoritmi koji analiziraju podatke građane postaju sofisticirani i intruzivni kada je reč o saznavanju emocija, stavova i razmišljanja radi serviranja personalizovanih političkih poruka.