Vlada Srbije utvrdila je predloge seta medijskih zakona i uputila ih na usvajanje Narodnoj skupštini po hitnom postupku, koji je uobičajen za predloge zakona iz tzv. „evropske agende“. Ipak, SHARE Defense deli zabrinutost novinarskih i medijskih udruženja i ostalih organizacija civilnog društva u pogledu učestale prakse da se zakoni usvajaju po hitnom, skraćenom postupku, što onemogućava poslanike i stručnu javnost da se na vreme i kvalitetno upoznaju sa zakonskim predlozima.

Nacrti medijskih zakona su bili na javnoj raspravi još u toku 2013. godine (Nacrt zakona o javnom informisanju u toku marta, nacrti druga dva zakona – o elektronskim medijima i javnim medijskim servisima u toku oktobra). Od tada do danas smo svedoci drastičnog ugrožavanja medijskih sloboda i slobode izražavanja uopšte, a najjači udar od početka godine trpi izražavanje na Internetu (uklanjanje sadržaja u aferi „Feketić“, pritvaranje korisnika društvenih mreža zbog iznošenja mišljenja na tim mrežama, onemogućavanje pristupa sadržaju u vreme trajanja vanredne situacije zbog poplava, obaranje sajtova Peščanika i Kurira, „svađa“ sa predstavnicima međunarodne zajednice zbog ugrožavanja medijskih sloboda i slično). Zato je upućivanje medijskih zakona na usvajanje, i nadamo se, usvajanje bez odlaganja, jedan od retkih pozitivnih pomaka u medijskoj sferi, koji treba pozdraviti.

SHARE Defense je, svestan rizika ugrožavanja Internet sloboda i digitalnih prava uzeo aktivno učešće u javnim raspravama povodom Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrta zakona o elektronskim medijima. Cilj intervencije je bilo sprečavanje da se tzv. „onlajn i građanski” mediji, odnosno različite slobodne forme izražavanja na Internetu, stave „pod udar“ regulacije karakteristične za tradicionalne elektronske medije, koja bi za njih značila nametanje dodatnih odgovornosti.

Pre svega, Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima zakonopisac je propustio da izričito navede da slobodni kanali komunikacije na Internetu, poput foruma, blogova, društvenih mreža i sl. nisu medij u skladu sa Zakonom. Priroda ovih i sličnih vidova komunikacije je takva da se ne mogu automatski podvesti pod pojam tradicionalnih medija, te je suština inicijative SHARE Defense-a je bila u tome da se promeni regulatorni pristup, na taj način da se onlajn i građanskim medijma ostavi opcija da se i oni (ako to žele) registruju kao medij i da na taj način dobiju odgovarajući status sa svim pripadajućim pravima i obavezama. Neregistovani građanski i onlajn mediji bi ostali van opsega zakona. Jako je pohvalno što je predlagač zakona prepoznao ovaj problem i u potpunosti u tekst Predloga zakona uneo formulaciju SHARE Defense-a. Treba napomenuti da je ovo zakonsko rešenje jedinstveno u uporednoj praksi, posebno što je fleksibilno i u skladu sa modernim tendencijama u pogledu uređivanja izražavanja na novim medijskim platformama.

Drugi „udar“ na slobodne forme izražavanja na Internetu je usledio putem Nacrta zakona o elektronskim medijima, koji je bio invazivniji od prvog, jer je prvo široko definisao tzv. „elektronsko izdanje“, predviđajući ovlašćenje Republičkoj radiodifuznoj agenciji i nadležnom ministarstvu da kontrolišu i nadziru njihov rad, po pravilima zakona koji se prvenstveno odnosi na radio i televiziju (audio-vizuelnu medijsku uslugu), koji pritom nijednom dodatnom odredbom ne precizira kako bi ta kontrola izgledala. Ovako velika diskreciona moć, koje bi imalo telo koje je inače pod jakim političkim pritiskom, bi dovela do situacije da se neformalno utiče na RRA da „preispita“ rad određenog Internet portala i da u skladu sa zakonom izrekne sankcije koje bi za većinu njih verovatno značile i kraj rada ili postojanja. Taj mehanizam bi potpuno legalizovao blokiranje sadržaja što je apsolutno neprihvatljivo, odnosno predstavlja nesrazmerno zadiranje u slobodu izražavanja na Internetu. Iako nije u potpunosti prihvaćen predlog SHARE Defense i uprkos tome što je po našem mišljenju definicija elektronskog izdanja i dalje sporna, tumačenje zakona kao celine nam daje za pravo da zaključimo da alternativni vidovi komunikacije na Internetu neće potpasti pod ovaj vid kontrole, odnosno da će RRA kontrolisati „samo“ rad onih portala koji pružaju audio-vizuelnu medijsku uslugu, uz postojanje uredničke odgovornosti. Te uslove će mahom ispunjavati samo onlajn verzije tradicionalnih medija, što je načelno prihvatljivo. Treba pomenuti da ovakvo tumačenje dao i sam zakonopisac, koji je u odgovorima na komentar SHARE Defense, ANEM-a i drugih istakao da je pojam elektronskog izdanja neophodno definisati tako da na osnovu same definicije bude jasno da se elektronskim izdanjem “ima smatrati samo medij čiji se sadržaj čini dostupnim putem internet stranice koja sadrži tekstualni sadržaj”, a da definicija “isključuje aktivnosti, odnosno sadržaji koje objavljuju privatni korisnici interneta, čiji sadržaj po svojoj prirodi ne predstavlja medij”. Ako tome dodamo i usvajanje naše primedbe na Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima, može se sa sigurnošću reći da je jedna bitka za slobodu izražavanja na Internetu dobijena. Naravno, mnogo toga će zavisiti od implementacije zakona koji će biti usvojeni, pa je neophodno stalno vršiti nadzor nad onima koji će taj zakon primenjivati.

Ipak ostaje neizvesno da li ovakvo rešenje uspostavlja regulatornu nadležnost nad online i građanskim medijima koji odluče da se registruju u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima odnosno koja ovlašćenja RRA poseduje u odnosu na njih. Share Defense smatra da ovlašćenja RRA ne mogu da idu izvan regulisanja audio-vizuelnog sadržaja dok sav ostali sadržaj ostaje u domenu samoregulacije sa tendencijom da se podvede pod regulaciju Saveta za štampu.

Takođe, naše zalaganje nije zalaganje za Internet prostor potpune anarhije, nego ima za cilj da ukaže na to da direktna državna intervencija u toj sferi nema ni smisla niti bi imala efekta, usled čega treba prepustiti regulisanje drugim mehanizmima, zasnovanim na principima samoregulacije, koji uspešnije sprečavaju i sankcionišu ponašanje koje nije u skladu sa opšte prihvaćenim pravilima.

SHARE Defense će zato pomno pratiti kakva će biti finalna verzija zakona, i uz to aktivno učestvovati i nadzirati način primene zakona, neprekidno zagovarajući modele regulacije koji su podsticajni, nerepresivni i fleksibilni za novostvoreni prostor slobode i specifične forme izražavanja koje u njemu postoje.