Share Defense izražava zabrinutost zbog novih rešenja Nacrta zakona o elektronskim medijima, koji je objavljen na Internet prezentaciji Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 7. avgusta 2013. godine. Smatramo da Nacrt zakona znatno ograničava pravo na slobodu izražavanja na Internetu i menja uslove u kojima su do sada radili Internet portali.
Sporni Nacrt zakona u članu 24. stav 3. predviđa da će nezavisni regulator za medije sprovoditi kontrolu nad elektronskim izdanjima koja zapravo predstavljaju onlajn izdanja elektronskih medija. Sa druge strane, kada je reč o elektronskim izdanjima štampanih medija i samostalnim elektronskim izdanjima, nadzor vrši ministarstvo nadležno za poslove informisanja. Ovo znači da kontrolu poštovanja obaveza iz Zakona o elektronskim medijima (zaštita maloletnika, zabrana govora mržnje i slično) na Internet stranicama radio i televizijskih emitera sprovodi Republička radiodifuzna agencija (RRA), dok sličnu kontrolu nad samostalnim elektronskim izdanjima i onlajn verzijama štampanih javnih glasila vrši ministarstvo.
Interesi poput zaštite maloletnika, zabrane govora mržnje i ostvarivanja najviših standarda u izveštavanju se moraju štititi, ali je ova nadležnost sporna jer u potpunosti zanemaruje činjenicu da se regulacija štampanih medija, u smislu sadržaja koji oni objavljuju bez obzira na platformu, zasniva na principima samoregulacije – za koje već postoji nadležnost Saveta za štampu. Kada se to uzme u obzir, na koji način Ministarstvo kulture i informisanja može da vrši nadzor nad ostvarivanjem obaveza iz Zakona o elektronskim medijima nad onlajn verzijama štampanih medija, ako to ovlašćenje nema prema štampanim verzijama?
Podsetićemo da je Savet za štampu nedavno izmenio statut i proširio nadležnost i na informativne veb portale. Takođe je sporno i ovlašćenje RRA nad sajtovima radio i TV emitera, jer je priroda Internet portala potpuno drugačija od prirode televizije i radija i nemoguće je povlačiti paralele. Vebsajtovi emitera su gotovo identični sajtovima štampanih medija i samostalnim Internet izdanjima. Naime, svi oni imaju vesti, video-linkove i druge audio-vizuelne sadržaje, komentare posetilaca i slično. Sa ovako širokim ovlašćenjima, RRA može pod izgovorom „zaštite maloletnika“ ili zabranjivanjem navodnog „govora mržnje“ zapravo da uvede mehanizme cenzure i auto-cenzure, što je veoma opasno, posebno imajući u vidu rasprostranjenost Interneta i popularnost pojedinih onlajn medija.
Važno je napomenuti da su ovakva ovlašćenja regulatora predmet debate i u Evropi. Evropska komisija je kritikovala Mađarsku zbog njenog kontroverznog zakona o medijima, koji uvodi integrisani sistem kontrole nad svim medijima (štampa, emiteri i onlajn mediji). Pritom, Nacrt zakona potpuno zanemaruje da Internet portali elektronskih i štampanih medija funkcionišu već više od deset godina, da su registrovani i da postoji sudska zaštita ako su objavljivanjem informacija povređena nečija prava ili interesi. Zato se postavlja pitanje da li je ta nadležnost zaista neophodna, ako postoje mehanizmi samoregulacije i sudske zaštite. Zasnivanje nadležnosti ministarstva ili RRA nad onlajn izdanjima može da ima negativne posledice po pravo na slobodu izražavanja na Internetu i to bez opravdanog razloga.
Podsetićemo da se pravo na slobodu izražavanja može ograničavati samo ako je propisano zakonom, neophodno u demokratskom društvu, a radi zaštite najvažnijih interesa tog društva (nacionalna bezbednost, javno zdravlje, prava i slobode drugih itd) uz obavezno postojanje srazmernosti između mere ograničenja i cilja koji treba da se postigne (legitimnost), što su standardi koje je i Republika Srbija prihvatila potpisivanjem Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i članstvom u Savetu Evrope.
Share Defense tim predlaže da se iz opsega primene Zakona o elektronskim medijima potpuno isključe Internet izdanja, bez obzira da li se radi o samostalnim Internet izdanjima ili elektronskim verzijama tradicionalnih medija. Smatramo da je dovoljna zaštita koju predviđa Zakon o javnom informisanju, uz promovisanje koncepta samoregulacije i u oblasti Interneta. Svako drugo rešenje je nesrazmerni udar na pravo na slobodu izražavanja, naročito na Internetu, na kome se komunikacija inače u velikoj meri zasniva na sadržaju koji kreiraju sami korisnici (user-generated content).
Kada se jednom otvori ova „Pandorina kutija“, neće biti povratka nazad. Jednostavno, cenzura će nadvladati: bilo neposredno, tako što se određeni sadržaj zabranjuje uticajem državnih organa ili nezavisnih regulatornih tela ili posredno, preko tzv. auto-cenzure, jer će se Internet portali uzdržavati od objavljivanja informacija (poput komentara korisnika). U takvoj atmosferi nije teško zamisliti regulatora koji će pod izgovorom „neprimerenosti sadržaja“ građanima ograničiti pristup društvenim mrežama, što se nedavno dešavalo u pojedinim azijskim državama.
Share Defense će aktivnim učešćem u javnoj raspravi i drugim aktivnostima u narednom periodu pokušati da utiče na tekst Nacrta zakona, kako bi zakonska rešenja bila u skladu sa principima Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i drugim međunarodnim dokumentima.