Sredinom 2009. Srbija je potpisala Konvenciju Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima kojom se, oslanjajući se na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i niz srodnih konvencija UN, uspostavljaju načela jednog od osnovnih ljudskih prava – pravo na obaveštenost o postupcima i poslovima koji se tiču samih građana i čitavog društva.
Uskraćivanje informacija od javnog značaja predstavlja kršenje ljudskih prava, u javnosti poznatije pod nazivom ‘cenzura’.
Mada Konvencija Saveta Evrope još uvek čeka na ratifikaciju i formalno stupanje na snagu u Srbiji, sprovođenje cenzure nije samo apstraktni oblik manipulacije već nedvosmisleno kršenje važećih domaćih zakona.
Naime, propis kojim se ovo ljudsko pravo definiše i štiti u Srbiji jeste Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi od 2004. godine. Zakon je do danas doživeo nekoliko izmena i dopuna, ali je definicija aktera ostala ista: sa jedne strane je javnost (svi građani) a sa druge organi javne vlasti – a) državni organi i b) pravna lica čiji je osnivač država, odnosno koje država/državni organ finansira u celini ili u pretežnom delu (član 3).
Telekom Srbija a.d. je jedno takvo pravno lice – preduzeće za telekomunikacije čiji je osnivač i većinski akcionar država i koje, bez obzira na rezultate poslovanja, i dalje u značajnoj meri koristi javne resurse.
SHARE Fondacija je 10. oktobra 2013. godine zatražila od Telekoma uvid u ugovore zaključene sa Akademskom mrežom Srbije (AMRES) kao i ugovore zaključene sa nadležnim ministarstvom za potrebe AMRES.
Uvid u ove ugovore SHARE Fondacija je tražila za potrebe istraživanja mehanizama blokiranja sadržaja na Akademskoj mreži, kojima se korisnicima onemogućava pristup pojedinim onlajn servisima i aplikacijama, a što zadire u pravo slobodne razmene informacija. Blokiranje sadržaja takođe otežava naučno-istraživački rad.
Telekom je odbio zahtev uz obrazloženje kojem, kako se ispostavilo, vrlo često pribegava: državno preduzeće za telekomunikacije ne smatra sebe “javnim organom vlasti” te se prema tome ne smatra obaveznim po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja.
Na uloženu žalbu SHARE Fondacije, Poverenik za informacije od javnog značaja odlučio je u skladu sa zakonom te je rešenjem naložio Telekomu da u propisanom roku dostavi tražene ugovore. Kako su rešenja Poverenika obavezujuća, konačna i izvršna u upravnom postupku, javno preduzeće za telekomunikacije je ovih dana podnelo Upravnom sudu tužbu za pokretanje upravnog spora radi poništenja rešenja Poverenika.
Do sada je Telekom a.d. pokrenuo 38 istovetnih tužbi protiv Poverenika, po istovetnom osnovu. U 35 sporova, ranije za ovu vrstu sporova nadležan Vrhovni sud, a zatim i Upravni sud odbacili su Telekomove tužbe, sa istovetnim obrazloženjem odluke – Telekom a.d. jeste organ vlasti u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ostale tužbe su još uvek u proceduri, a njima je sada priključena i najnovija, kao posledica zahteva SHARE Fondacije. Zakon se u međuvremenu nije promenio, kao ni status Telekoma, pa ni odluke neće biti bitno drugačije.
Pored ovoga, Telekom je i pred Ustavnim sudom pokušao da izdejstvuje potvrdu svog „stava“, ali je još sredinom 2011. Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu Telekoma. Preduzeće je ipak nastavilo sa podnošenjem istovetnih ustavnih žalbi, a prema rečima Rodoljuba Šabića, nakon ove prve Ustavni sud odbacio je još nekoliko ustavnih žalbi.
Prema podacima koje je Poverenik izneo marta ove godine, kazne koje je Telekom na ovaj način do tog tog trenutka platio dostigle su iznos od oko 2,5 miliona dinara. Ovome bi se svakako mogle dodati i sume za angažman lica koja su zastupala Telekom pred sudom, sudske troškove i slično.
Privatizacija Telekoma, na koju se Srbija obavezala sporazumom sa MMF, upućuje na zaključak da će konačnom transformacijom vlasništva prestati Telekomove obaveze prema građanima Srbije, te da je ovom preduzeću u međuvremenu naprosto jeftinije da plaća kazne novcem građana, koji bi u drugom slučaju bio uplaćen u državni budžet ili bio uložen u razvoj.
Nekažnjivost za višegodišnje kršenje zakona, neskrivena cenzura i uskraćivanje informacija o poslovanju preduzeća koje zadire u brojna osetljiva područja – od korupcije u javnom sektoru do privatnosti komunikacije građana – biće posledice koje će čitavo društvo osećati dugo nakon prodaje Telekoma.