Tokom najnovijeg perioda monitoringa digitalnih prava i sloboda u Srbiji za period od jula do oktobra 2018. godine, SHARE Fondacija je zabeležila ukupno 16 slučajeva povreda digitalnih prava i sloboda.
U navedenom periodu najupečatljiviji su bili slučajevi deanonimizacije korisnika Tvitera, koji su privukli veliku pažnju internet zajednice. Obzirom na značaj anonimnosti za slobodu izražavanja, posebno u situaciji kada postoje pritisci zbog kritikovanja postupaka vlasti i javnih funkcionera, objavljivanje identiteta na društvenim mrežama može imati ozbiljne posledice i po privatnost građana. Na Tviteru je objavljena slika korisnika “Operativac iz Zemuna”, koja je identična biometrijskoj fotografiji sa lične karte iz baze MUP, i to na anomnimnom nalogu čiji se tvitovi uglavnom odnose na podršku vladajućoj koaliciji. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je povodom ovog slučaja pokrenuo postupak nadzora u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Posebno zabrinjavajući slučaj se odnosi na javno traženje podataka o korisniku Tvitera “Baz Kilington” uz nagradu, koji je na Instagramu objavio kontroverzni pokret za zaštitu životinja “Levijatan”, uz navode da je reč o “trovaču i provokatoru”. Prema pisanju “Blica”, tužilaštvo je u vezi sa ovim slučajem uputilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja nadležnom policijskom odeljenju. Takođe, upravitelj Fondacije “Pokret Levijatan” Pavle Bihali je na ličnom Tviter nalogu objavio informacije o pravljenju “baze” sa podacima o “lažnim profilima” sa Tvitera. Kako se podaci o ličnosti mogu obrađivati samo pod uslovima koji su jasno propisani zakonom, čini se da takva baza, ukoliko zaista postoji, sama po sebi predstavlja ozbiljnu povredu prava na zaštitu podataka o ličnosti i može značiti pravnu odgovornost.
Zabeležen je još jedan slučaj nedopustivog tretiranja podataka o ličnosti građana, o čemu smo više pisali u prethodnom monitoring izveštaju, ovog puta od strane privatne kompanije. Kako je utvrdila služba Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, podaci više od 2000 građana koji su se prijavili za TV kviz “Zlatni krug” bili su javno dostupni na internet stranici kompanije “Met Ro Productions”, koja je realizovala kviz. Ime i prezime, JMBG, adresa, broj mobilnog telefona, mejl adresa i zanimanje su samo neki od podataka oko 2.300 građana koji su bili javno dostupni, dok su za još nekoliko hiljada javno objavljeni bar ime i prezime. Povodom ovog slučaja, Poverenik je Prekršajnom sudu u Beogradu podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u preduzeću “Met Ro Productions”.
U periodu od jula do oktobra 2018. godine zabeležene su prikrivene reklame dve privatne akademije, čiji su sajtovi linkovani u tekstu. Narativ tekstova jasno upućuje da je reč o plaćenom oglašavanju, kao i oznaka promo na fotografijama. Označavanje fotografija nije dovoljan pokazatelj da je reč o promotivnom sadržaju, potrebno je da ceo tekst bude na početku obeležen oznakom prepoznatljivosti, da se korisnici ne bi doveli u zabunu i pogrešno percipirali da je reč o informativnom tekstu.
Vlada Srbije je na sednici održanoj 24. septembra usvojila Predlog novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uprkos brojnim kritikama Poverenika, stručne javnosti i civilnog društva, pa i same Evropske komisije. Uprkos nedostacima, važno je napomenuti da je novi zakon pisan po uzoru na Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti EU (GDPR) i da se od početka primene novog pravnog okvira mora insistirati na njegovoj doslednoj primeni, jer gotovo po pravilu izostaje odgovornost za propuste u obradi podataka građana.
Odbornik Srpske napredne stranke u Skupštini Grada Beograda Slaviša Mićanović je za vreme pojačanih društvenih tenzija u vezi sa mogućim rešenjem situacije na Kosovu je uvredio igumana manastira Visoki Dečani Savu Janjića na Tviteru. Niz drugih uvreda anonimnih tviteraša za koje se pretpostavlja da su simpatizeri SNS je usledio nakon toga. Janjić, koji je poznat po aktivnom korišćenju Tvitera, prethodno je izrazio neslaganje sa izjavama visokih državnih funkcionera o mogućem rešenju za Kosovo. Drugi slučaj koji je privukao značajnu pažnju javnosti jesu mizogine uvrede koje je predsednik sindikata “Sloga” Željko Veselinović na svom Fejsbuk nalogu uputio premijerki Srbije Ani Brnabić, nakon čega se izvinio i obrisao objavu.
Još jedan slučaj problematičnog izražavanja na Tviteru bila je uvredljiva objava narodne poslanice Srpske radikalne stranke i potpredsednice Narodne skupštine Vjerice Radete o smrti predsednice udruženja “Majki Srebrenice” Hatidže Mehmetović, koju je Radeta kasnije obrisala. U Narodnoj skupštini je nakon ovog slučaja pokrenuta inicijativa za njeno razrešenje sa mesta potpredsednice parlamenta koju je podržalo 60 narodnih poslanika. U prethodnom periodu monitoringa stanja digitalnih prava, Radeta je uputila preteći tvit aktivistkinji Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Sofiji Todorović za vreme festivala “Miredita – dobar dan”, čiji je jedan od organizatora upravo Inicijativa mladih. Pozicija javnih funkcionera u društvu je takva da oni moraju da budu svesni povećane odgovornosti za javno izgovorenu reč, ali i višeg nivoa kritike javnosti koji su dužni da istrpe, ali to naravno ne znači da su “lake mete” za uvrede, pretnje i diskriminaciju.