Share Defense istražuje mogućnosti pristupa Internetu i slobode informisanja na univerzitetima u Srbiji. Posebno nas je interesovalo da li studenti i naučni istraživači imaju ograničen pristup određenim sadržajima i ko i na koji način sprovodi kontrolu i blokiranje?

Pravo da se informacije slobodno traže, šalju i primaju je ljudsko pravo zagarantovano mnogim međunarodnim dokumentima, poput Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija (član 19), kao i Ustavom Republike Srbije (član 46). Tim SHARE Defense je istraživanjem došao do saznanja da se na Akademskoj mreži Srbije, čiji su članovi svi državni univerziteti i mnoge naučno-istraživačke institucije i koju svakodnevno koristi većina studenata i istraživača u Srbiji, neopravdano i netransparentno blokiraju i filtriraju mnogi sadržaji na Internetu. Vlada Republike Srbije je osnovala Akademsku mrežu Srbije (AMRES) i dala joj ovlašćenje da održava, upravlja i razvija obrazovnu i naučno-istraživačku računarsku mrežu.

Možemo diskutovati o tome da li na akademskim mrežama određeni sadržaji i servisi poput pornografije, sajtova za kockanje i nelegalno preuzimanje filmova i serija treba da budu blokirani, ali se dešava da su korisnicima AMRES-a nedostupni sajtovi koji su im potrebni za naučni rad ili istraživanje, pa čak i određeni servisi za koje nema opravdanja da budu uskraćeni. Kako bi bolje razumeo način na koji se vrši kontrola pristupa sadržajima, SHARE Defense je razgovarao sa administratorom mreže jednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i sa korisnicima AMRES-a.

Prema rečima administratora mreže na jednom fakultetu, saradnja sa AMRES-om je veoma korektna. On nije siguran ko je doneo Pravilnik o radu ove mreže, ali pretpostavlja da je izglasan na nivou Univerziteta. Pravilnikom je propisano da je Akademska mreža pre svega namenjena za akademski rad i da je njena svrha da omogući studentima i nastavnicima pristup materijalima za akademsko istraživanje. Naš sagovornik nije imao podatke o tome da li postoji ugovor između fakulteta na kojem je zaposlen i AMRES-a, koji je od skoro postao zadužen za sva pitanja u vezi sa mrežom. Proxy Računskog centra Univerziteta filtrira saobraćaj i prema rečima administratora, praksa akademskih institucija je da se filtrira pornografija ili bilo šta drugo što članice smatraju neprikladnim. Ipak, nismo dobili informaciju prema kojim ključnim rečima se blokira pristup određenim sadržajima na Internetu.

“Svaka institucija ima svoj adresni opseg i po jednu nefiltriranu, potpuno slobodnu adresu preko koje sama može da organizuje svoj saobraćaj.” Računski centar Univerziteta ima dva proxy-ja i ranije je bila praksa da se jedan koristi za pristup bibliotekama i akademskim bazama. Međutim, svaka institucija ima i jednu nefiltriranu IP adresu preko koje sama organizuje svoj proxy i praktično ne zavisi od Računskog centra.

Administrator mreže nam je rekao da na fakultetu na kojem je zaposlen ne postoji Pravilnik o korišćenju Interneta. “Proxy je uglavnom za HTTP protokole na portu 80 ili 80:80, za sve drugo nije bilo problema kada smo hteli da otvorimo, ali uvek imamo jednu slobodnu IP adresu koju možemo da koristimo.” Prema njegovim saznanjima, na fakultetu se ne filtrira ništa prema ključnim rečima ili sadržaju. Nije primetio nijedan sajt preko Akademske mreže koji je blokiran a da nije trebalo da bude. Ako je svrha mreže isključivo sticanje akademskih znanja i istraživanje, on smatra da nije problem ako se blokira neki neprikladan sajt. “U studentskim laboratorijama koristimo naš proxy koji se ne filtrira. Preko wireless-a koristimo proxy Računskog centra Univerziteta, do sada se niko nije žalio. Sa AMRES-om imam jako dobro iskustvo, veoma su profesionalni i kad god se nešto dogodilo brzo su reagovali.”

Razgovarali smo i sa pojedincima koji su AMRES koristili u naučno-istraživačke svrhe. Jedan korisnik nam je rekao da je prvo koristio Akademsku mrežu, ali je posle kratkog vremena prešao na komercijalnu mrežu zato što Akademska mreža nije odgovarala njegovim potrebama, pre svega zbog nemogućnosti korišćenja nekih naprednih servisa poput pristupa pojedinim FTP sajtovima i korišćenja VPN mreže. “Na ETF-u nije bilo problema, jer je bilo koji servis koji sam hteo da koristim u akademske svrhe bio dostupan. Recimo, blokirali su torente i skidanje nelegalnog softvera.”

Drugi sagovornici su istakli probleme sa blokiranjem sadržaja iz potpuno nejasnih razloga ili neopravdanih razloga. “Dosta je brz Internet, zamerka je što nekad bez razloga uskrate pristup određenim sadržajima. Tražio sam radove kineskih i japanskih naučnika na nekim sajtovima, ali su ti sajtovi bili blokirani. Onda sam ušao na privatni Internet i bez problema im pristupio, a baš sam gledao da li imaju viruse i nigde nisam pronašao da su ti sajtovi problematični.”

Naši sagovornici smatraju da Akademska mreža ima velika ovlašćenja u odnosu na slobodu izražavanja i kao primer navode blokiranje Viber-a, jer su zbog toga prinuđeni da koriste servise sa slabijim performansama poput Skype-a ili da pređu na telefone i privatne mreže, odnosno da uplaćuju dodatni protok. Veliki problem predstavlja i to što su blokirani forumi na kojima često traže informacije.

Jedan on načina da korisnici steknu transparentniji uvid u procedure blokiranja sadržaja na Akademskoj mreži može da bude zajednička žalba. “Mislim da bi žalba bila efektnija ako bi se više ljudi okupilo, a vidim da se to polako dešava. Bilo bi dobro da se nađemo i popričamo zašto je nešto blokirano i zašto nemamo pristup tim informacijama.” Ipak, ostaje otvoreno pitanje na koji način se podnosi žalba i da li bi to pomoglo da se problemi blokiranja sajtova reše. Svi su saglasni da mora postojati transparentnost u radu AMRES-a, kao i da bi trebalo da se zna zbog čega je određeni sadržaj nedostupan.

Pored sadržaja za koje oni smatraju da su opravdano blokirani (pornografija, torenti..) postoje drugi servisi koji su nedostupni, a da nije jasno zašto. Recimo, sajt jednog od sagovornika sa .rs adresom je dostupan, ali kada bi za istu stranicu koristio .it adresu ne bi mogao da pristupi tom sadržaju. Naši sagovornici se pitaju i da li ljudi koji su ustanovili te liste i ključne reči imaju dovoljno znanja da kreiraju opštu sliku o tome šta treba da je dozvoljeno, a šta ne. “Mnogo bi bilo lakše da postoji transparentan postupak, recimo formular sa portom i sadržajem koji je blokiran, pogotovo ako je reč o naučno-istraživačkom radu.”

Veliki problem za korisnike Akademske mreže predstavlja činjenica da ne mogu da predvide šta mogu ili ne mogu da pogledaju, ali i zašto je blokiranje pristupu određenom sadržaju potpuno nasumično. “Bilo bi logičnije da se filtrira po sadržaju, ali nije tako. Recimo, ne možemo da pristupimo sajtu neke firme koja se bavi delatnošću od značaja za naše istraživanje, a svi  podaci na sajtu su javni i transparentni. Tu nema ničega što neko može da zloupotrebi.” Jedan od korisnika je pokušao da pristupi bazi kompanija koje imaju najbolji program društveno odgovornog poslovanja, ali je ona bila blokirana. Niko od naših sagovornika nije pokušao da kontaktiranjem administratora ukloni blokadu, iako je ova mogućnost predviđena AMRES-ovim procedurama.

Sa Interneta mogu da se preuzmu gotove “liste za blokiranje”, koje mogu da se unesu u ruter kako bi se potom blokirali određeni sajtovi. Prema mišljenju naših sagovornika, ako se blokiranje tako vrši, postoji mogućnost da su se među sajtovima na tim listama našli i neki koji ne treba da budu blokirani. “Blokiranje može da se vrši po ključnim rečima ili po bazama sajtova. Na primer, ubaciš domen facebook.com i možeš da blokiraš sve što ima veze sa Fejsbukom.”

Posle ovih razgovora, dolazimo do zaključka da Akademska mreža mora da omogući korisnicima transparentnije i inkluzivnije procedure blokiranja sadržaja, jer je sadašnje stanje takvo da korisnici Akademske mreže nisu sigurni da li su, pored sadržaja koji su opravdano nedozvoljeni Pravilnikom AMRES-a, bez razloga blokirani i neki dodatni sadržaji. SHARE Defense je uradio pravnu analizu mehanizama pomoću koji se blokiraju sadržaji na Akademskoj mreži, kako bismo predložili najbolje rešenje za sprečavanje blokade pristupa sajtovima i servisima koji su zaista neophodni za akademski i naučno-istraživački rad kao i kako implementirali visoke standarde slobode informisanja u akademskom okruženju. Više o tome možete da čitate na sajtu shareconference.net sledeće nedelje.