AMRES – struktura, nadležnost, uloga Vlade i budžet

Kako bi studenti i istraživači imali pristup svetskim edukativnim mrežama, ali i besplatnom i brzom Internetu, odlukom Vlade Republike Srbije iz 2010. godine osnovana je Ustanova Akademska mreža Srbije (AMRES). Radi uspešnog ispunjenja svoje misije, odnosno obezbeđivanja savremenih servisa i tehničke podrške naučno-istraživačkoj i obrazovnoj zajednici, AMRES je razvio infromacionu infrastrukturu na zavidnom nivou i obuhvatio 150 različitih obrazovnih i naučnih institucija. Sa 150 000 korisnika, AMRES predstavlja najveću nekomercijalnu mrežu u Srbiji. Vlada Srbije je dala saglasnost na pojedine akte AMRES-a i prenela finansijska sredstva iz budžeta Srbije, što je od početka godine do sredine decembra 2013. godine iznosilo oko 67 miliona dinara. (Kartica rashoda na dan 12.11.2013.)

Opšti pregled filtriranja mrežnog saobraćaja i web sadržaja

Jedan od unutrašnjih akata kojima je određeno polje (ne)dopuštene upotrebe AMRES mreže je Pravilnik o korišćenju Akademske mreže Srbije, koji je usvojio Upravni odbor, uz saglasnost Vlade. Pojedini pojmovi u Pravilniku su nedovoljno definisani, kao što su obaveze korisnika, a nadležnost organa AMRES-a predviđena Pravilnikom nije usaglašena sa aktom o sistematizaciji radnih mesta, pa je zbog toga nejasno ko je nadležan za sporovođenje postupaka navedenih u delu “Kaznene i završne odredbe”. Jedan od najvećih nedostataka koje smo uočili predstavlja činjenica da nije predviđen postupak po žalbi na postupke koje sprovode organi AMRES-a, odnosno drugostepeni organ koji bi preispitivao odluke.

Na osnovu Pravilnika, ali i drugih akata poput Uputstva za korišćenje Ironport uređaja u AMRES Web proxy servisu, AMRES je omogućio članicama, a u isto vreme im preneo nadležnost, da posredstvom AMRES-a filtriraju mrežni saobraćaj i Internet sadržaj. Da li je na taj način AMRES preneo i odgovornost za posledice koje mogu nastati ovakvim postupanjem?

Filtriranje sadržaja korišćenjem specijalizovanih uređaja

Filtriranje sadržaja na AMRES serverima vrši se pre svega uz pomoć posebnih uređaja za filtriranje veb sadržaja, čiji je proizvođač “CISCO Systems”. Navedeni uređaji vrše kategorizaciju sadržaja na osnovu koje je moguće vršiti filtriranje. Proizvođači na globalnom nivou definišu kojoj kategoriji pripada određeni sajt, dok ih uređaji ažuriraju na dnevnom nivou. Kategorije sadržaja koje se filtriraju ovim uređajima su date originalnim opisom proizvođača: zloupotreba dece, govor mržnje, ilegalne droge odnosno pornografski sadržaj i onlajn kockanje, kao i sajtovi za anonimno korišćenje Interneta.

S obzirom na način na koji funkcioniše CISCO uređaj, opravdano je zaključiti da njegovo korišćenje može onemogućiti slobodan pristup Internetu i razmenu ideja i informacija. Sa tim u vezi, Evropski parlament (EP) je u svojoj Rezoluciji o slobodi izražavanja na Internetu naveo da ograničenja treba da postoje samo u onim situacijama kada se Internet koristi za nezakonite aktivnosti i apelovao na ograničeno korišćenje opreme i tehnologije koju proizvode zapadne kompanije poput CISCO Systems koje vlade koriste kako bi cenzurisale sadržaje na Internetu i ograničavale slobodu govora i informisanja. EP je strogo osudio svako ograničavanje Internet sadržaja bez obzira da li se odnosi na razmenu ili primanje informacija, a koje nije potpuno u skladu sa garancijama slobode izražavanja. Dodatno, teško je utvrditi koje su posledice po Internet slobode zbog toga što se ne objavljuju izveštaji o transparentnosti kojima bi se omogućio uvid u sve blokirane sadržaje nastale kao posledica filtriranja koje vrši CISCO uređaj.

Filtriranje mrežnog saobraćaja

AMRES članice imaju mogućnost da kroz konfiguraciju svojih “listi za kontrolu pristupa” (access control lists) kontrolišu protok mrežnog saobraćaja. Sistem funkcioniše uz posredničku podršku AMRES-a koji je zadužen da, po zahtevu članice, učini (ne)dostupnim određene portove, odnosno “pristupne tačke” za Internet servise. Kao posledica ovakvog postupanja, pojedine AMRES članice donose samostalne i arbitrarne odluke da onemoguće svojim korisnicima korišćenje određenih servisa. To svakako nije u skladu sa međunarodnim standardima iz ove oblasti, jer prema Deklaraciji Komiteta ministara Saveta Evrope o neutralnosti mreže, korisnici Interneta treba da imaju “najširi mogući pristup sadržaju na Internetu, aplikacijama i servisima po njihovom izboru, bez obzira da li su besplatni ili uz naknadu, koristeći uređaje po sopstvenom izboru”.

Filtriranje Internet sadržaja

S druge strane, AMRES je članicama omogućio da dodatno filtriraju veb sadržaj, tako da članice samostalno i nasumično mogu da određuju kojim pojmovima i sadržaju će pristup biti zabranjen. Teško je uopšte pretpostaviti koji je broj pojmova koje članice blokiraju, ali ako znamo da AMRES ima preko 150 članica, možemo samo da zamislimo količinu blokiranih informacija. Pošto ni članice ne objavljuju izveštaje transparetnosti sa blokiranim pojmovima i obrazloženjima, situacija se dodatno komplikuje.
Na ovaj način administratori članica samostalno odlučuju i o pojmu govora mržnje nasuprot slobodi izražavanja, iako bi isključivo trebalo da se bave tehničkim aspektom funkcionisanja AMRES-a. Razumljivo je blokiranje sajtova za “phishing” ili “malware”, ali svako drugo sprečavanje pristupa sadržajima mora biti legitimno, proporcionalno i transparentno, dok Internet provajderi moraju da provere i potvrde nezakonitost sadržaja, na primer, kontaktiranjem nadležnih državnih organa, kao što je navedeno u Smernicama za poštovanje ljudskih prava Saveta Evrope i Evropskih Internet operatora.

Postupci za uklanjanje blokada

AMRES je omogućio članicama, a posredno i korisnicima, da slanjem mejla tehničkoj službi AMRES-a ili članica ulože zahtev za uklanjanje filtera. Ostaje nejasno šta se dešava u situaciji kada takav zahtev ne bude usvojen ili jednostavno ostane bez odgovora zbog toga što Pravilnikom nije predviđen postupak za ulaganje žalbi. Kako su administratori članica pre svega nadležni za donošenje odluka o uklanjanju filtera, a kako niko ne vrši nadzor nad njihovim odlukama i radom, prevelika ovlašćena u rukama administratora su pretnja za slobodu izražavanja na Internetu. U tom smislu, evropska regulativa iz ove oblasti jasno ukazuje da: “korisnici mogu da donesu odluku o pristupu određenoj mreži samo ako postoje javno dostupne informacije u vezi sa mogućim ograničenjima ili blokiranjem saobraćaja i pristupa servisima, ili u vezi sa kvalitetom servisa” (The open internet and net neutrality in Europe /* COM/2011/0222 final */). Spomenute Smernice za poštovanje ljudskih prava takođe navode da korisnici moraju biti obavešteni o procedurama ulaganja žalbi koje moraju biti javno objavljene.

Pravne posledice filtriranja

Opisano postupanje AMRES-a i njenih članica očigledno predstavlja ograničavanje slobode mišljenja i izražavanja, koja obuhvata i slobodu da se razmenjuju ideje bez mešanja javne vlasti, koja je predviđena međunarodnim dokumentima i Ustavom Republike Srbije. Ove slobode mogu biti jedino ograničene zakonom i ako je to neophodno u demokratskom društvu, pri čemu moraju biti ispunjeni i uslovi precizno definisani spomenutim pravnim aktima.

Postupcima filtriranja vrši se cenzura na Internetu koja nije definisana posebnim pravnim propisima, pa se zbog toga ne može posmatrati drugačije od onoga kako je definisana u medijima. Shodno tome, cenzura na Internetu je po pravilu zabranjena, a ograničenje slobode širenja ideja i informacija dozvoljena su pod istim uslovima i u istim situacijama kao i u sferi javnog informisanja. Zakonom o javnom informisanju i Ustavom Republike Srbije zabranjena je cenzura u sferi javnog informisanja i “niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašćenja, zloupotrebom prava, uticaja ili kontrole…ili nad uređajima za emitovanje i radiofrekvencijama, kao ni bilo kojim drugim načinom podesnim da ograniči slobodan protok ideja, informacija i mišljenja” (Zakon o javnom informisanju, čl. 2, st. 3). Ograničenje slobode informisanja moguće je samo na osnovu odluke nadležnog suda, ako je to neophodno u demokratskom društvu uz dodatno ispunjenje nekih od navedenih uslova.

Presuda Evropskog suda (slučaj Delfi protiv Estonije) za ljudska prava je potvrdila da svako ograničavanje slobode mišljenja i izražavanja mora da prođe ranije ustanovljen test praksom ovog suda, odnosno svako ograničavanje mora biti predviđeno zakonom, neophodno u demokratskom društvu i proporcionalno cilju koji se želi postići, kao i da je podložno povremenom preispitivanju i ograničenog trajanja. Isto je navedeno u presudi Jildirim protiv Turske. U navedenom slučaju turski sud je doneo odluku, koju je izvršio Direktorat za telekomunikacije, kojom je blokiran pristup svim sajtovima hostovanim na Google Sites, zato što je jedan od njih vređao lik i delo Kemala Ataturka. Među blokiranim sajtovima bio je i sajt podnosioca predstavke. U svom obrazloženju sud je istakao da se član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima ne odnosi samo na sadržaj informacija, već i na mogućnost da se te informacije šire i prosleđuju, zbog toga što danas Internet predstavlja jedan od osnovnih načina za uživanje ovih sloboda.

U jednom od odgovora na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji smo uputili AMRES-u, navedeno je da: “Zakonski i podzakonski akti Republike Srbije koji regulišu oblast filtriranja Web Internet sadržaja ne postoje, tako da odluka o filtriranju Web sadržaja ne može biti vezana za pravne akte tog nivoa”. Kako se samo zakonom mogu ograničiti sloboda izražavanja o kojoj govorimo, Pravilnik kao akt niže zakonske snage svakako ne predstavlja ispunjenje uslova navedenog u Ustavu. Pri tom nisu ispunjeni ni drugi uslovi, pa je postupanje AMRES-a neustavno i protivno međunarodnim propisima iz ove oblasti.

Zbog svega navedenog, smatramo da je neophodno pravno urediti oblast rada AMRES-a, pravno regulisati oblast filitriranja u skladu sa međunarodnim principima iz ove oblasti, odnosno omogućiti da rad na ostvarenju misije AMRES-a, unapređenje informacione infrastrukture koja olakšava naučno-istraživački rad, bude u skladu sa standardima iz ove oblasti, garantujući potpuno uživanje slobode izražavanja, mišljenja i širenja ideja i informacija. Sa tim ciljem, spremni smo da AMRES-u pružimo pomoć kako bi mrežom upravljao na odgovarajući način, odnosno u skladu sa poštovanjem prava da se na Internetu slobodno primaju i šalju informacije.

Međunarodne standarde korišćenja Internet filtera pogledajte u tabeli.