Autor: Domen Savič, aktivista za Internet slobode iz Slovenije
Više informacija na: http://www.e-demokracija.si/cryptoparty/
U poređenju sa digitalnim tržištem u SAD, akteri na evropskom digitalnom tržištu su veoma nejednaki – Internet provajderi (ISP) u EU su i dalje veliki igrači koji imaju kontrolu nad političarima, aktivistima i drugim interesnim grupama.
Krajem oktobra 2015, Evropski parlament je glasao za usvajanje nove regulative, kojom bi se navodno uspostavio Internet bez diskriminacije. Pojam neutralnost mreže (net neutrality) se nigde ne spominje. Nova regulativa omogućava stvaranje “brzih traka” na Internetu sa “specijalizovane usluge” i dopušta Internet provajderima da nude tzv. proizvode i usluge “nulte tarife” (zero-rating).
Šta je usledilo? Samo 48 sati po usvajanju novog propisa (koji zvanično stupa na snagu za 6 meseci) Dojče telekom i Vodafon, dva najveća ISP-a u Evropi, najavili su da će start-ap kompanijama naplaćivati 1% njihovog prihoda za garantovano dobar kvalitet Interneta. Ovakav potez stvara utisak da start-ap kompanije ne plaćaju dovoljno, što nije slučaj. Sav onlajn saobraćaj bi trebalo tretirati jednako i Internet provajderi ne bi trebalo da postavljaju uslove za kvalitet usluge.
Neutralnost mreže je jedna od osnovnih sila koja stoji iza razvoja informacionog društva. Strogo razdvajanje kompanija koje pružaju pristup Internetu i onih koje razvijaju sadržaj i usluge na Internetu je ono što je učinilo onlajn industriju velikom i sprečavalo pojavu nelojalne konkurencije.
Ovaj koncept postoji još od samih početaka Interneta i nije izazivao probleme. Štaviše, sve dok su Internet provajderi imali najprofitabilniji deo Interneta, niko nije problematizovao brige u vezi sa pojavom Apple-a, Google-a i drugih kompanija sa velikim prihodima.
Ali onda se dogodila promena. Stigli su novi igrači. Kada su kompanije stekle ogroman novac pružajući usluge onlajn kupovine, oglašavanja i igara, nastala su velike imperije. Internet provajderi, koji su se i dalje držali starih biznis modela i zarađivali pružajući samo usluge pristupa, su se probudili i tražili veći deo kolača.
Posle nekoliko propalih eksperimenata, koji su neuspešno pokušali da imitiraju uspehe digitalnog tržišta, ISP-evi su smislili “sjajnu” ideju. Zaradiće dodatni novac tako što će naplaćivati pristup Internetu ne samo korisnicima sadržaja, već i kreatorima sadržaja na Internetu. Kreatori sadržaja bi stoga trebalo da plate kako bi njihov sadržaj bio dostupan korisnicima.
Onda se umešala politika i zaustavila pohlepu ovde i sa druge strane Atlantika. Američki i evropski regulatori su kaznili pohlepu ISP-eva i telekomunikacione kompanije su uzvratile tužbama.
Sada će pojedinačne države u Evropskoj uniji morati same da odluče da li njihovi ISP-evi krše neutralnost mreže ili ne. Nacionalni regulatori do sada nisu bili uspešni u sankcionisanju kršenja neutralnosti mreže. U Sloveniji je od 2012. neutralnost mreže propisana zakonom i sada čekamo šta će BEREC (Telo evropskih regulatora elektronskih komunikacija) uraditi sledeće.
Postoji svetlo na kraju tunela. Visoki predstavnici Evropske komisije su izjavili da je regulativa loša čak i pre glasanja. Pritisak javnosti i zahtevi privatnog sektora i kreatora sadržaja bi mogli da dovedu do novih pregovora i budućih izmena regulative. Ali ovde se suočavamo sa novim problemom.
Moramo ozbiljno da se pozabavimo pitanjem ko predstavlja interese evropske Internet tehnologije i kako se ovi interesi razlikuju od onih koje zastupaju evropski ISP-evi. Rasprave u Evropskom parlamentu su pokazale zabrinjavajući nedostatak znanja i informacione pismenosti među evropskim poslanicima, koji su glasali za regulativu uprkos protestima opšte i stručne javnosti.
Potrebno je da se zapitamo da li ćemo dozvoliti da izabrani predstavnici, koji su glasali za regulativu koja pogoduje samo evropskim ISP-evima, i dalje donose odluke u naše ime.
Na kraju, moramo da budemo iskreni prema sebi i da se zapitamo da li smo uključeni u legislativni proces i činimo li dovoljno? Za sada, sve bitke koje se vode između pohlepnih interesnih grupa i političara neznalica, koji ne razumeju zbog čega smo protiv. Između ove dve grupe aktera, sve je više tišine. Da li ćemo i mi ćutati?