Republika Srpska pokušava da uvede “javni red i mir” na Internetu

30-01-2015

Vlada Republike Srpske (RS) je predložila novi Zakon o javnom redu i miru, kojim se propisuje da se definicija pojma “javno mesto” proširuje i na Internet, odnosno društvene mreže.

Vlada Republike Srpske (RS) je predložila novi Zakon o javnom redu i miru, kojim se propisuje da se definicija pojma “javno mesto” proširuje i na Internet, odnosno društvene mreže. Naime, u obrazloženju Predloga zakona se navodi da je razlog za proširivanje definicije javnog mesta činjenica da se određeni prekršaji organizuju preko društvenih mreža, odnosno da posledice prekršaja nastaju na javnim mestima. Ono što je takođe važno napomenuti jeste da je ustanovljeno da ne postoje relevantni propisi Evropske unije sa kojima treba uskladiti Predlog zakona, te da zato u Izjavi o usklađenosti piše “neprimenjivo”, ali da je Predlog svejedno upućen Narodnoj skupštini RS.

Kako prenosi portal “Capital.ba”, ukoliko Predlog bude usvojen u Narodnoj skupštini, za kršenje odredbi su predviđene visoke novčane kazne, pa čak i kazna zatvora. Prema čl. 7 Predloga, za “svađu, viku, vrisku i nepristojno ponašanje” (upotreba “caps lock”-a na Internetu?) predviđena je novčana kazna u iznosu od 100 do 300 konvertibilnih maraka (KM). U okviru ovog člana se nalaze i “izvođenje ili reprodukcija muzičkih sadržaja ili tekstova, nošenje ili isticanje simbola, slika, crteža ili tekstova nepristojnog, uvredljivog ili uznemiravajućeg sadržaja”, što može da obuhvati mnoge vrste sadržaja koji kreiraju sami korisnici Interneta (user-generated content) ako se zakon zaista bude primenjivao i na onlajn okruženje. Takođe, propisane sankcije za “grubo vređanje ili drugo bezobzirno ponašanje koje izaziva osećanje fizičke ugroženosti ili uznemirenosti građana” (čl. 8) su novčana kazna u iznosu od 200 do 800 KM ili čak 30 dana zatvora.

Nedostatak slobode izražavanja otvara prostor za “chilling effect” i auto-cenzuru, odnosno obeshrabrivanje građana da slobodno i bez ograničenja primaju i šalju informacije na Internetu u strahu od mogućih posledica.

Društvene mreže i druge digitalne komunikacione platforme poput blogova postaju sve uticajnije na javno mnjenje i informisanje, te stoga države pokušavaju da ih stave pod što je moguće veću kontrolu, čak i ovako kreativnim regulatornim rešenjima. Nešto drugačiji primer ograničavanja slobode izražavanja na Internetu jeste privođenje građana Srbije nakon poplava u maju prošle godine zbog navodnog “širenja panike”. Oni su samo izražavali svoje mišljenje na Fejsbuku, a pretila im je zatvorska kazna od 6 meseci do 5 godina za izazivanje panike i nereda putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava (Krivični zakonik, čl. 343, st. 2). Ipak, u avgustu je usvojen Zakon o javnom informisanju i medijima, koji je jasno isključio blogove, društvene mreže i slične platforme iz definicije medija, osim ako nisu registrovani u skladu sa zakonom.Internet slobode i digitalna prava je danas moguće ograničiti na različite načine, od donošenja represivnih i previše širokih propisa do tehničkih mera poput blokiranja i filtriranja sadržaja. Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović je upozorila da bi neodređeni termini u Predlogu zakona, poput “narušavanje javnog reda i mira”, mogli da se iskoriste za sankcionisanje i ograničavanje slobode izražavanja. Nedostatak slobode izražavanja otvara prostor za “chilling effect” i auto-cenzuru, odnosno obeshrabrivanje građana da slobodno i bez ograničenja primaju i šalju informacije na Internetu u strahu od mogućih posledica.

Jasno je na koji način putem Zakona o javnom redu i miru država uspostavlja pravila nad trgovima, ulicama, lukama, parkovima i drugim dobrima u opštoj upotrebi, koja predstavljaju vrstu javnih dobara, usled okolnosti da su ona u javno-pravnom režimu i da država ima ovlašćenje da uređuje ponašanje građana na njima. No, čini se da Internet ne predstavlja javno dobro u javno-pravnom režimu, a društvene mreže nisu dobro u opštoj upotrebi, već privatna svojina članova onlajn zajednice, uključujući Internet kompanije. Samim tim, ovakav regulatorni pristup se čini neopravdan i neodrživ.