Novi propis o zaštiti prava intelektualne svojine, usvojen krajem prošle godine, italijanskom regulatoru za elektronske komunikacije (AgCom) daje ovlašćenje da blokira pristup određenim veb sajtovima i nalaže uklanjanje sadržaja. Paket mera stupa na snagu 31. marta, a koalicija aktivista i advokata koja se protivi dokumentu je najavila pokretanje postupka pred najvišim Upravnim sudom Italije.
Na osnovu odredbi spornog zakona, nosioci prava intelektualne svojine će moći da se obrate regulatoru ukoliko smatraju da je došlo do povrede prava, umesto dosadašnjih “notice-and-takedown” procedura i sudskih postupaka. Kada nove zakonske mere stupe na snagu, ako AgCom prihvati da su prava nosilaca zaista povređena, može da naredi provajderu uklanjanje spornih podataka sa Internet sajta koji je hostovan u Italiji. Regulator čak ima ovlašćenje da od Internet provajdera traži da svojim korisnicima blokira pristup sajtovima, bez obzira na to da li su hostovani u Italiji, a provajderi imaju tri radna dana da postupe po odluci. Čitav proces, od podnošenja zahteva do odluke AgCom-a, može da traje najduže 35 dana. Međutim, u slučaju da je reč o “ozbiljnom prekršaju ekonomske eksploatacije autorskih prava digitalnog dela”, postupak može da se ubrza na 12 dana. Ukoliko AgCom prihvati zahtev, tada provajderi imaju rok od samo dva dana da uklone sadržaj. Ako ne postupe po naredbama na vreme, kazne za Internet provajdere idu i do 250 000 evra. Inače, rok za podnošenje žalbe na odluku AgCom-a je pet dana, odnosno tri dana za ubrzani postupak.
Zaista je neverovatno da se regulatornom telu za komunikacije daju tolika ovlašćenja i to u oblasti zaštite intelektualne svojine, što nije njegova primarna uloga. Pri tome se drugoj strani daje veoma kratak rok za odgovor i preti visokim kaznama. Kako su kritičari ovih mera naglasili, više je nego očigledno da se njihovim uvođenjem favorizuju interesi industrije sadržaja, odnosno nosilaca prava intelektualne svojine. Italija je članica Evropske unije i u njeno zakonodavstvo su implementirane odredbe Direktive EU o elektronskoj trgovini 2000/31/EC, koja postavlja osnovu za “notice-and-takedown” proceduru, čija je svrha da pružaoci usluge informacionog društva (Internet posrednici), koji ispunjavaju određene uslove (hosting, caching…) budu isključeni od odgovornosti za sporne sadržaje ukoliko nisu znali da su nelegalni ili nisu dobili obaveštenje da treba da ih uklone.
Da podsetimo, SHARE Fondacija je prošlog leta poslala komentar na Nacrt zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, u kojem su davana prevelika ovlašćenja Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA) i Tržišnoj inspekciji. Navedeni Nacrt zakona je bio naročito sporan jer je sadržao odredbe čije bi usvajanje predstavljalo ozbiljno narušavanje slobode izražavanja građana Srbije. Treba imati u vidu da je pravo na slobodu izražavanja osnovno pravo, a pravo na intelektualnu svojinu izvedeno. Iako između ljudskih prava ne postoji strikna hijerarhija, pravo na slobodu izražavanja i informisanja u tom smislu ipak ima izvesnu prednost, naročito ako postoji sporan zakonski osnov za ograničenje i ako su mere ograničavanja nesrazmerne.