Krajem oktobra u Srbiju su stigla Google-ova vozila koja su počela sa snimanjem ulica Beograda. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić naglasio je da je “Google-u skrenuta pažnja na neophodnost poštovanja standarda zaštite privatnosti, odnosno obrade podataka o ličnosti”, kao i da je ova kompanija prihvatila postavljene uslove.
S obzirom da se radi o ličnim podacima, tj. o snimanju likova i imovine građana, praktično bez njihovog znanja i njihove dozvole, postavlja se pitanje na koji način je ova oblast regulisana u Srbiji i kako se, ukoliko želimo, možemo zaštiti. Temelji ove materije propisani su Ustavom Republike Srbije, u delu koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti i njihovom prikupljanju, držanju, obradi i korišćenju. Takođe, propisano je da će se ova oblast urediti zakonom, iako u Srbiji još uvek ne postoji zakon koji reguliše oblast video-nadzora, niti je ovo pitanje uređeno u nekom drugom zakonu. Iako je Ustavom predviđeno da se tehnička pitanja mogu regulisati podzakonskim aktom, u budućnosti video nadzor se mora regulisati zakonom.
Kada govorimo o Google Street View-u, s obzirom na nedostatak zakonske regulative, Poverenik je postavio uslove koje su u kompaniji morali da prihvate kako bi snimali u Srbiji.
“S tim u vezi Google-u sam postavio sasvim konkretne uslove koji se odnose pre svega na obavezu prethodnog obaveštavanja o snimanju na određenom području, na isključenje mogućnosti obrade podataka sa bežičnih internet konekcija i na anonimizaciju podataka o ličnosti na snimcima koji će biti učinjeni dostupnim javnosti”, izjavio je Šabić.
Zato ćemo se osvrnuti na opšta pravila propisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i na sankcije propisane Krivičnim zakonikom Republike Srbije. U skladu sa smernicama iz pojedinih međunarodnih dokumenata i izjavama Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obrazložićemo određene preporučene uslove kako bi se video-nadzor što više prilagodio postojećem zakonodavnom okviru.
Obrada podataka o ličnosti i zaštita privatnosti
U vezi sa pravnim aspektom postavljanja video-nadzora, javljaju se dva problema: zaštita prava na privatnost i pravo na obradu podataka o ličnosti. U stvari, potrebno je da zaključimo kako Google Street View može da koristi naše podatke, ali i kako možemo da ih uklonimo ili zabranimo njihovo dalje korišćenje (kako od strane onog ko ih prikuplja /u ovom slučaju Google/ tako i od strane trećih lica).
Obrada podataka je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti dozvoljena u situaciji kada je lice čiji se podaci obrađuju dalo svoj pristanak, a jedino je moguće vršiti obradu bez pristanka onda kada je to u interesu zaštite životno važnih interesa, u svrhu izvršenja određenih obaveza ustanovljenih zakonom, u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarnu pomoć i u drugim situacijama propisanim zakonom (članovi 8, 10, 12). Iz ovih članova se može zaključiti da ako bismo usko tumačili zakon, fotografisanje i obrada fotografija bez pristanka lica koja su slikana ne bi bilo dozvoljeno, jer predstavlja narušavanje njihove privatnosti i prava da odlučuju o mogućnosti obrade njihovih ličnih podataka.
Međutim, kada govorimo o zaštiti privatnosti treba imati na umu i na primer, kamere koje se nalaze na javnim površinama gde se ne može očekivati potpuna privatnost. U skladu sa doktrinom razumnog očekivanja zaštite privatnosti (reasonable expectations of privacy), na javnim mestima je pravo na privatnost ograničeno i sve što određeno lice učini na javnom mestu se smatra dostupnim javnosti, s obzirom da je svako ko se nalazio tu, mogao to da vidi.
S druge strane, kada je reč o obradi podataka “koji su dostupni svakome”, oni su isključeni iz polja primene ovog zakona (član 5). Imajući u vidu već spomenutu doktrinu i nemogućnost očekivanja prava na privatnost na javnom mestu, smatramo da bi ova odredba bila primenjiva na pitanje kamera i da bi ono bilo u skladu sa važećim zakonodavnim okvirom.
Obaveze/smernice prilikom obrade podataka o ličnosti
U slučajevima postavljanja video-nadzora na javnim površinama preporučuje se da se omoguće informacije o video-nadzoru, pravima onih koji su predmet nadzora i informacije o evidenciji podataka.
U skladu sa članom 19. Zakona treba omogućiti da lice čiji se podaci obrađuju može dobiti istinito i potpuno obaveštenje o tome. Takođe, osoba ima pravo da bude obaveštena o tome da li se obrađuju podaci o njoj i koja radnja obrade se vrši; koji podaci se obrađuju; od koga su prikupljeni podaci, odnosno ko je izvor podataka; u koje svrhe se obrađuju podaci; po kom pravnom osnovu se obrađuju podaci; u kojim zbirkama podataka se nalaze podaci; ko su korisnici podataka; koje podatke, odnosno koje vrste podataka o njemu koriste; u koje svrhe se koriste podaci; po kom pravnom osnovu koristi podatke; kome se podaci prenose; koji podaci se prenose; u koje svrhe se podaci prenose; po kom pravnom osnovu se podaci prenose; u kom vremenskom periodu se podaci obrađuju. U skladu sa Zakonom, poželjno bi bilo i da postoji evidencija o obradi podataka u skladu sa članovima 48-52, gde su tačno propisani uslovi šta evidencija treba da sadrži i kako se postupa sa njom.
Preporuke Poverenika su da treba da postoji jasno istaknuto obaveštenje o postojanju video-nadzora, koje bi kao minimum elemenata trebalo da sadrži tekstualno i grafičko upozorenje o postojanju video-nadzora na nekom mestu, te naziv rukovaoca podataka koji vrši obradu i kontakt telefon putem kog zainteresovano lice može dobiti informacije. Ovi podaci se uglavnom nalaze na nalepnicama uobičajenih dimenzija kojima se inače upozorava na postojanje video-nadzora. Time je svaki prolaznik upoznat da je to javno mesto pod video-nadzorom, pa ne može imati objektivna očekivanja privatnosti, a i na nalepnici su pružene informacije gde se detaljnije može raspitati o obradi svojih podataka. Svako treba da ima i pravo na uvid u podatke, na kopiju i pravo na uklanjanje podataka (članovi 20, 21, 22). Stoga je bitno omogućiti uklanjanje podataka i za to bi najpraktičnije bilo da na obaveštenju postoji broj telefona za informacije o obradi podataka i tražiti da se određena fotografija ukloni, ako se smatra da predstavlja povredu nekog legitimnog intreresa osobe na njoj.
Sankcije
Na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u slučaju nedozvoljenje obrade podataka Poverenik može da preduzme određene mere kao što su: upozorenje, nalaganje da se nepravilnosti otklone, privremena zabrana obrade suprotne zakonu, brisanje podataka prikupljenih bez pravnog osnova (član 56). Poverenik može da pokrene i prekršajni postupak kad utvrdi da je do povrede došlo, a može da podnese i krivičnu prijavu. Po ovom Zakonu kazne za pravna lica u vezi sa nezakonitom obradom su od 50.000 do 1.000.000 dinara, dok su za odgovorno lice u okviru pravnog lica od 5.000 do 50.000 dinara (član 57). Takođe, i Krivični zakonik Republike Srbije kao kaznu za neovlašćeno prikupljanje ličnih podaka propisuje novčanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine (član 146).
Street View je aplikacija dostupna u 50 zemalja i više od 3.000 gradova širom sveta. Zahvaljujući njoj, korisnici mogu da se virtuelno kreću i istražuju ulice putem panoramskih slika zabeleženih iz perspektive posmatrača i Google Street View vozila. Street View je dostupan i u okviru Google Earth aplikacije i na Google mapama za mobilne uređaje. Osim što je moguće uklanjanje podataka, na sajtu su postavljena i stalna obaveštenja o tome kuda se kreću vozila, kao i dodatni podaci o Street View servisu.