Suspenzija naloga popularnog norveškog pisca na fejsbuku, zbog ‘dečije golotinje’, prerasla je početkom septembra u međunarodni incident. Najtiražniji tamošnji list, Aftenposten, objavio je spornu fotografiju na naslovnoj strani uz otvoreno pismo glavnog urednika upućeno direktoru globalne društvene mreže, a svoju verziju pisma sastavila je i norveška premijerka, zahtevajući odgovornije ponašanje “najmoćnijeg urednika na svetu”. Algoritamska imperija je uzvratila udarac brisanjem premijerkinog statusa, ali su stari oblici društvenog organizovanja na kraju ipak odneli pobedu. Status je vraćen, suspenzija ukinuta a ljudi su obećali da će bolje podesiti mašine koje nadziru sajber prostor.
Fotografija je snimljena 1972. u jeku vijetnamskog rata i autoru je donela Pulicerovu nagradu. Na njoj su prikazana deca u bekstvu iz sela na koje su izručene napalm bombe. Jedna devojčica na slici je naga, jer je sa sebe strgla zapaljenu odeću.
Mesec dana ranije i u Srbiji se odigravao sličan nesporazum između automatizovanih servisa društvenih mreža i živih ljudi. Naime, Zaštitnik građana Saša Janković objavio je na tviteru da je njegov kanal na platformi YouTube blokiran. Iz obaveštenja o suspenziji može se zaključiti da je kanal suspendovan po prijavama korisnika. Janković je pojasnio da je, nakon žalbe njegovih saradnika, 12. avgusta stigao automatizovan odgovor korisničkog servisa u kom se navodi da je žalba odbijena. Ni ovog puta nije precizirano po kom osnovu su korisnici prijavljivali sadržaj na kanalu, već su saradnici upućeni na opšta pravila korišćenja.
U međuvremenu je blokiran i mejl koji je korišćen za postavljanje klipova na jutjub kanal, dok je provajder na žalbu odgovorio na sličan način, upućivanjem na pravila koja zabranjuju govor mržnje, pretnje i slično.
Tviteraši su primetili da su, odmah pošto je Janković objavio da je kanal blokiran, tzv. botovi ‘znali’ po kom osnovu je došlo do suspenzije.
Inače, na kanalu Saše Jankovića objavljivani su klipovi iz televizijskih nastupa Ombudsmana i novinarske reportaže o slučajevima kojima se Janković posebno bavio. Kanal se ne koristi redovno a objavljeni prilozi imaju mali broj pregleda; šira javnost ne zna za ovaj segment komunikacije kancelarije Zaštitnika. Takođe, reč je o televizijskom sadržaju, koji je prošao kroz daleko stroži kontrolni filter u pogledu zakonskih normi za emitere, što znači da nije postojala mogućnost da video-klipovi na kanalu Zaštitnika građana zaista budu uvredljive ili nasilne prirode.
Kao članica evropske mreže za zaštitu prava i sloboda u digitalnom okruženju, EDRi, SHARE Fondacija je obavestila koordinatore o ovom slučaju. Na zajednički upit, iz briselskog sedišta odeljenja za politike kompanije „Google“ stiglo je uveravanje da se jutjub nalozi ili pojedinačni video-klipovi ne uklanjaju automatski, bez obzira na broj prijava. Kako se navodi, pregledom sadržaja i prijava bave se ljudi a ne mašine, pa se svakim pojedinačnim slučajem odgovarajući tim bavi posebno. Odluka o suspenziji dostavlja se vlasniku kanala, kao i obaveštenje o eventualnom vraćanju sadržaja. Izostanak odgovarajućeg obaveštenja Ombudsmanu ocenjen je kao nenameran propust, a ne praksa.
Iz tima za korisničke servise dostavljeno nam je precizno pojašnjenje procedure:
„Korisnicima čiji su nalozi ukinuti, zabranjen je pristup, posedovanje ili kreiranje svakog drugog jutjub naloga. Kada je nalog ukinut, vladnik naloga dobija mejl sa detaljima razloga suspenzije. Ako smatrate da je nalog suspendovan greškom, možete se žaliti na suspenziju u odgovarajućoj formi. Radimo brzo da uklonimo kanale u slučajevima zloupotreba, ili da vratimo klipove ili kanale koji su greškom suspendovani, a korisnici dobijaju obaveštenja i u slučaju suspenzije i u slučaju vraćanja. Sistem za prijavu (flagging system) ne omogućava automatsko uklanjanje prijavljenih klipova i kanala.“
Na stranici za korisničku podršku u vezi sa suspenzijom naloga nalaze se uslovi korišćenja i smernice o ponašanju u zajednici, dok se žalbe po prijavama iz zajednice mogu uputiti po odgovarajućoj proceduri. Sistem za prijavu objašnjen je na posebnoj stranici. Prema poslednjim podacima koje je objavio „Google“, vlasnik jutjuba, u poslednjih deset godina više od 90 miliona ljudi je koristilo opciju prijavljivanja sadržaja koji krši pravila platforme, dok je samo u toku 2015. uklonjeno oko 92 miliona videa.
Kao pouke ove priče možemo da izvučemo nekoliko zaključaka. Najpre, da sistem po kome se suspenduju i uklanjaju kanali sa jutjuba nije transparentan, da nije jasno po kom osnovu se uopšte donosi odluka o tome, te zašto je Zaštitnikova žalba odbijena. Granice slobode izražavanja u onlajn sferi sve više postavljaju moćne globalne platforme, pa tako imamo apsurdnu situaciju da Zaštitnik građana, čiji je mandat da štiti pravo na slobodu izražavanja građana Srbije, ne može da zaštiti sopstveno pravo da prima i šalje informacije na Internetu, suočen sa ljudskim i algoritamskim cenzorima jutjuba.
U međuvremenu, sa fejsa je uklonjena još jedna istorijska fotografija kao očekivana potvrda da intervencijom tradicionalnih medija i političara u slučaju ‘napalm devojčice’ zapravo ništa nije rešeno.
Odredbe o zaštiti autorskih prava, sprečavanju govora mržnje ili dečije pornografije, prevedene na jezik algoritma ili opštih smernica nedovoljno treniranim humanim moderatorima, postale su sredstvo zloupotrebe radi sprovođenja cenzure na internetu. Odbrani slobode govora i razmene informacija potrebno je više od pravila korišćenja.
Iako Internet zapravo jeste privatni prostor, naročito zabrinjava činjenica da nejasna pravila i mehanizmi privatnih kompanija uređuju prava i slobode netizena, tj. da u praksi sve češće imaju prednost u odnosu na nacionalne i međunarodne propise. Uprkos naporima IT kompanija da svoje prakse učine vidljivijim i jasnijim korisnicima, recimo putem tzv. izveštaja o transparentnosti, mnoge nedoumice u pogledu šta smemo da postavimo na naš fejsbuk profil ili jutjub kanal i dalje postoje. Zato je neophodno da podržimo inicijative aktivista i lobista za digitalna prava u Evropi i Sjedinjenim Državama, kako bi uklanjanje sadržaja koji kreiraju korisnici bilo u skladu sa važećim pravnim normama i standardima poštovanja ljudskih prava u digitalnom okruženju.