U prethodnom tekstu o komentarima smo se smo bavili odnosom odgovornosti posrednika i onlajn komentara. Pisali smo i o našim predlozima za moderisanje komentara, pošto smatramo da pre-moderacija komentara predstavlja jedan vid cenzure koju vrše privatni subjekti. Kada je reč o onlajn medijima, oni takav pristup mogu da iskoriste kako bi nametali uređivačku politiku.

Sociolog Aleksej Kišjuhas smatra da određeni sajtovi pravilima za komentarisanje, odnosno normama, kao i spontano stvorenom “kulturom” komentarisanja, stvaraju posebnu kulturu, što se vidi kroz razlike u načinu komentarisanja na sajtovima ozbiljnih medija i tabloida. Novosadski “Radio 021” je došao do podataka da političke stranke u Srbiji koriste softver za menjanje i umnožavanje IP adresa kako bi zatrpavale sajtove komentarima.

Nedavno je u Srbiji i regionu počela “hajka” na postavljanje komentara na Internet portalima. Kada glavni i odgovorni urednik nedeljnika “Vreme” Dragoljub Žarković izjavi da bi “bezobrazne” onlajn komentare trebalo zabraniti zakonom (!) onda je zaista vreme da detaljnije razmotrimo ovaj problem. Izjave su toliko zabrinjavajuće da glavni i odgovorni urednik “Večernjih novosti” Ratko Dmitrović kaže da su komentari “zlo” i predstavljaju “demonstraciju ludila”. Kolumnista dnevnog lista “Danas” i savremeni pisac Svetislav Basara je anonimno komentarisanje nazvao “sajber-bulažnjenjem” i čak predložio da se komentari dozvole samo ako se uz njih navedu ime, prezime i matični broj, ali se kasnije ipak predomislio.

U nastavku teksta ćemo se potruditi da objasnimo zašto smatramo da je potpuno ukidanje mogućnosti komentarisanja, anonimnog ili ne, veoma problematično po slobodu izražavanja na Internetu.

Hrvatski portal Net.hr je ukinuo je mogućnost postavljanja komentara. “Nažalost, postalo je gotovo pravilo da komentari služe za izražavanje poremećenih, bolesnih i zadrtih stavova čitatelja koji su iskazivali frustracije ne štedeći pritom nikoga i ništa, kojima je portal služio kao mjesto ispucavanja mržnje i agresije doslovno prema svemu i svima koje su smatrali drugačijima. Suočeni s takvom situacijom, odlučili smo komentare čitatelja regulirati na najrestriktivniji način – ukidanjem”, navodi se na sajtu. Za razumne čitaoce je uvedena mejl adresa na koju mogu da pošalju komentare, a najbolji će biti objavljivani na sajtu.

U anketi o komentarisanju koja je sprovedena među Internet portalima u Hrvatskoj, “24sata”, “Večerni list”, “Slobodna Dalmacija” i HRT su odgovorili da je procenat komentara na njihovim sajtovima koji sadrže govor mržnje između 5 i 30 posto.

Da situacija bude još teža, negativan stav prema komentarima je izražen i na portalu “Netokracija”. “Dosta je prebacivanja loptice. Mediji, očito je – vi, odnosno, mi postavljamo granice. Vi, Uredniče, Vi, Novinaru, Vi, Administratoru. Nemojte se prodavati za promet prema stranici, nemojte se prodavati za interakciju. Vi plijevite moderni korov. Vi ste odgovorni ako nas korov proguta.” Zaista je poražavajuće da se stvari posmatraju na ovakav način, odnosno da se onlajn mediji navodno “prodaju za interakciju i saobraćaj” tako što dozvoljavaju komentare i dvosmernu komunikaciju, što bi trebalo da bude suština Interneta.

Stav o komentarima je zauzeo šef i urednik portala Index.hr Matija Babić: “Iako nam se rezultati izbora često ne sviđaju, iako je odabir naroda često glup i vulgaran, i dalje nam ne pada na pamet odustati od demokracije.” On smatra da su komentari jedno od lica demokratije i pravo lice naroda. Ipak, važno je napomenuti da je u određenim situacijama zatvaranje komentarisanja opravdano (događaji i teme koje dovode po ekstremne polarizacije u društvu itd).

U tekstu objavljenom u nedeljniku “Vreme”, glavni i odgovorni urednik lista “Alo” Dejan Vukelić je ukidanje onlajn komentarisanja na interesantan način uporedio sa zabranom govora u fizičkom prostoru: “Ukidanje komentara je kao da ste vlasnik kafane u koju neko uđe i govori stvari koje su zapravo širenje verske ili nacionalne mržnje. Nećete zbog njega zatvoriti kafanu, već ćete njega izbaciti.” Većina sagovornika u navedenom tekstu je primetila da mnogi moderatori zapravo ne umeju da prepoznaju komentare sa neprihvatljivim sadržajem. Još jedan problematičan aspekt pre-moderacije komentara na Internet portalima, koja je sama po sebi vid privatne cenzure, jeste upravo to što se poverava osobama koje često nisu stručne da obavljaju taj posao.

Glavni urednik portala “Netokracija” Ivan Brezak Brkan je na nedavno održanoj “Blogomaniji” govorio o cenzuri komentara na Internet portalima. “Komentari su naporni, ne želimo ih čitati, ne želimo ih pratiti. U previše slučajeva nisu ugodni, no ako ih zabranimo, pitanje je što slijedi iza toga, pitao se Brkan. Hoćemo li zabraniti onda zabraniti Facebook jer su ljudi bezobrazni u statusima, komentarima i grupama? Poslije Facebooka je na redu Twitter, jer ni tviteraši nisu uvijek najpristojniji, a nemojmo zaboraviti ni na mailove. Gdje bismo povukli granicu?” Brkan objašnjava da je pre svega neophodno promeniti kometatore – prvi korak je da se autori negativnih komentara kontaktiraju mejlom. Treba uticati na sledeću generaciju korisnika Interneta kako bi se smanjo broj “hejtera” na Internetu.

Zbog velikog broja komentara koji se postavljaju na pojedine portale i činjenice da mnoge redakcije sebi ne mogu da priušte veliki broj administratora koji će samo motriti na komentare, kao rešenje može da se razmotri i korišćenje platformi za komentarisanje (3rd party commenting platforms) kao što su Disqus, IntenseDebate ili Livefyre. Svaka od ovih platformi ima veliki broj funkcija koje znatno mogu da olakšaju posao moderatorima, a njihovo korišćenje je jednostavno. Naročito važna funkcija je mogućnost da korisnici označe (“flag”) komentare za koje smatraju da su neprihvatljivi. Naravno da ni ove platforme ne pružaju potpunu zaštitu od zloupotrebe komentarisanja, ali su dobre kao “početna tačka” za uspostavljanje sistema za komentare koji će u najvećoj mogućoj meri poštovati slobodu izražavanja.

Komentarisanje na onlajn platformama predstavlja jednu vrstu “testa” za poštovanje slobode izražavanja. Iako povodom ovog problema postoje različita mišljenja, pogotovo ona koja se odnose na odgovornost urednika i medija, potrebno je da sve zainteresovane strane učestvuju u raspravi kako bi se najbolji predlozi primenili u praksi. Ako vrše post-moderaciju, veb portali i njhovi urednici ne mogu da budu odgovorni za sadržaj koji postavljaju njihovi korisnici, pod uslovom da u skladu sa “notice and takedown” procedurom nisu dobili obaveštenje o spornom sadržaju.