SHARE Fondacija izražava zabrinutost zbog konfuzije koju su u javnosti izazvale oprečne izjave predstavnika Ministarstva pravde, povodom predloga nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Otvarajući Konferenciju o novom zakonskom okviru zaštite podataka o ličnosti i pravilima zaštite podataka o ličnosti u sektoru bezbednosti, koju su utorak, 14. novembra, organizovali Ministarstvo pravde, Centar za unapređivanje pravnih studija i Misija OEBS-a u Srbiji, ministarka Nela Kuburović saopštila je „da je radna grupa resornog ministarstva okončala rad na izradi nacrta novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i da će uskoro o njemu biti otvorena široka javna rasprava“.

Ostali predstavnici Ministarstva su u svojim izlaganjima, međutim, isticali da će na predlogu nacrta biti „izvršene još neke sitnije korekcije“, da je zapravo još uvek reč o „radnoj verziji“ ili „radnom tekstu zakona“ koji podrazumeva da „ćemo danas na njemu da radimo“.

Mada je na početku konferencije ministarka Kuburović naglasila da će prisutni „na današnjem skupu imati priliku da prodiskutuju nova predložena rešenja“, niko od pozvanih učesnika i posmatrača iz drugih organizacija nije dobio tekst na uvid. Predstavnici radne grupe Ministarstva nisu mogli da kažu ništa preciznije o tome kada će biti otvorena javna rasprava ni koliko će trajati, kako bi se na vreme pripremili komentari i eventualne primedbe. Na pitanje o datumu kada će zainteresovana javnost moći da vidi predloženi nacrt, predstavnik radne grupe odgovorio je: „Siguran sam da hoćete, ali ne sada“.

SHARE Fondacija podseća da je zaštita ličnih podataka jedan od temeljnih propisa zaštite ljudskih i građanskih prava u eri Velikih podataka, te da je privatnost građana u digitalnom okruženju izložena visokom riziku od zloupotreba u praktično svakoj oblasti života. Jasno definisane mogućnosti i ograničenja neophodni su i privatnom i javnom sektoru, kako bi obavljali svoje svakodnevne procese a da pritom ne krše prava korisnika.

O urgentnosti usvajanja novog propisa dovoljno govori činjenica da je postojeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet 2008. godine, kada su mnogi od savremenih rizika po privatnost bili tek u začetku. Od 2012. godine, kada je EU predstavila prvo rešenje reforme pravnog okvira koji reguliše ovu oblast, zainteresovanoj javnosti u Srbiji jasni su pravci kojima će se kretati i reforma domaćeg zakona. Nova evropska regulativa o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation, GDPR) usvojena je u aprilu 2016. i stupa na snagu 25. maja 2018.

Domaći zakonopisac je 2013. oformio radnu grupu pri Ministarstvu pravde koju su gotovo isključivo činili predstavnici tajnih službi i nadležnih ministarstava. Čitave dve godine kasnije radna grupa je, bez saradnje sa Poverenikom, organizacijama civilnog društva i privatnim sektorom, izradila i predstavila nacrt koji je i u Srbiji i u Briselu doživeo debakl. Da je ista radna grupa, pojačana ekspertom Saveta Evrope, nastavila rad na novom nacrtu, javnost u Srbiji saznala je tek jula 2017. iz izveštaja o sprovođenju akcionog plana za poglavlje 23 u procesu pristupnih pregovora sa EU.

Protivrečne izjave nadležnih o fazi izrade nacrta, netransparentnost u radu i nedovoljna komunikacija sa zainteresovanom javnošću, kao i tretiranje pitanja privatnosti građana i zaštite njihovih ličnih podataka iz perspektive interesa bezbednosnih službi, stvaraju atmosferu nepoverenja i zabrinutosti.

SHARE Fondacija stoga poziva nadležne da bez odlaganja predstave rezultate rada radne grupe Ministarstva pravde, otvore javnu raspravu o predloženom nacrtu i otklone nepotrebne prepreke u komunikaciji sa građanima.