Ukoliko Narodna skupština u petak usvoji autentično tumačenje jedne odredbe Zakona o autorskim i srodnim pravima, prema predlogu skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, “svaka rutinski izrađena fotografija, koja se pojavljuje i preuzima u elektronskom obliku, bez obzira da li je originalna duhovna tvorevina autora” prestaće da uživa zaštitu kao autorsko delo. To u praksi znači da će svaku fotografiju objavljenu na internetu, recimo selfi, svako moći da iskoristi bez dozvole, jer se ona ne smatra autorskim delom. Ovo tumačenje navodno predstavlja pokušaj da se otklone “nejasnoće i nepreciznosti” razumevanja pojma autorskog dela.

Predlog autentičnog tumačenja tiče se same definicije autorskog dela iz Zakona o autorskom i srodnim pravima, i glasi: Ne može se smatrati kao autorsko delo iz člana 2. stav 2. tačka 9) Zakona o autorskom i srodnim pravima, i uživati autorsko-pravnu zaštitu, svaka rutinski izrađena fotografija, koja se pojavljuje i preuzima u elektronskom obliku, bez obzira da li je originalna duhovna tvorevina autora.

Usvajanje ovog tumačenja moglo bi dovesti do uspostavljanja prakse po kojoj bi se sve fotografije po automatizmu smatrale “rutinskim”, bez autorsko-pravne zaštite. Da bi fotografija uživala zaštitu, autori bi izgleda morali da dokažu njenu “umetničku vrednost”.

Predlogom tumačenja, skupštinski Odbor pokušava da uspostavi razliku između “obične“ fotografije i one koja je “autorsko delo” kao kriterijum pravne zaštite, što se kosi sa međunarodnim standardima i konvencijama među čijim potpisnicama je i Srbija. U obrazloženju se kao problem postojećeg zakonskog rešenja navodi da se na taj način svaka, „rutinski“ izrađena fotografija a na kojoj može biti „kobasica…, rupe na putu“, smatra autorskim delom. Međutim, objekat koji se nalazi na fotografiji nikako ne može biti kriterijum autorstva ili njene umetničke vrednosti. Odluka o tome da li je nešto autorsko delo ili ne mora biti isključivo odluka autora, koji mora imati mogućnost da sam odluči da li će svoju fotografiju zaštititi autorskim pravima, ma kakve sadržine, tehničkih karakteristika ili metoda stvaranja ona bila. Kada je reč o selfijima i drugim ličnim fotografijama koje se dele na društvenim mrežama, njihovim slobodnim preuzimanjem i korišćenjem se ne bi kršila samo autorska prava već i pravo na privatnost i pravo na lik.

Evropsko pravo i svetska praksa zaštite autorskog dela ne poznaju ovakvo tumačenje ograničenja autorsko-pravne zaštite, pa se kriterijum za slobodno korišćenje fotografija postavlja u zavisnosti da li su ispunjeni uslovi za ograničavanje autorskog prava odnosno da li se ona nalazi u javnom domenu ili ne, a ne da li je nosilac autorskog prava istovremeno i kreator dela umetničke vrednosti. Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetnickih dela, koju je ratifikovala i Srbija, u članu 2, stav 1 predviđa da izraz “književna i umetnička dela” obuhvata i dela iz oblasti fotografija, sa kojima su izjednačena dela izražena postupkom sličnom fotografiji. Konvencijom se jasno u članu 9, stav 1 navodi da autori književnih i umetničkih dela uživaju isključivo pravo da daju odobrenje za reprodukovanje dela, bez obzira na koji način i u kom obliku.

Pažnju onlajn zajednice na ovo značajno pitanje skrenuo je slobodni fotograf Nenad Kostić, koji je o čitavom slučaju obavestio i kancelariju Evropske unije u Srbiji. Kostić navodi da ovakvo tumačenje skupštinskog Odbora, uvođenjem u naše zakonodavstvo netačne premise da je proces stvaranja snimka samo mehanički rad, podriva i same temelje fotografskog zanata i umetnosti. “Obični građani više neće moći ni na koji način da štite svoje fotografije postavljene na društvenim mrežama i blogovima, a ‘kaubojskim’ medijima biće omogućeno da deo svog profita sasvim legalno ostvaruju putem eksploatacije tuđeg rada, znanja i entuzijazma. Kao neko ko svoje fotografije, osim onih koje su namenjene prodaji, postavlja na internet u visokoj rezoluciji i bez vodenog žiga jer verujem u slobodno neprofitno korišćenje autorskih sadržaja uz dozvolu autora, sasvim sigurno ću prestati sa tom praksom jer ne želim da dođem u situaciju da neko legalno parazitira na mom autorskom radu”, dodaje Nenad Kostić.

Obrazloženjem predloga nije utvrđeno koje se to “nejasnoće i nepreciznosti” otklanjaju i sa kakvim ciljem. Ako je intencija tumača da unapredi javni interes i omogući širu upotrebu fotografija koje su pod zaštitom autorskog prava u funkciji javnog informisanja i obrazovanja, zakonodavac treba da kreira šira ograničenja koja će obezbediti medijima ali i ostalim autorima da koriste tuđa autorska dela u javnom interesu, bez opasnosti da snose pravnu odgovornost.

Iako autorsko-pravna zaštita fotografija ponekad ograničava medije da prenesu fotografiju od interesa za javnost bez ispunjavanja uslova propisanih zakonom, to ne može biti razlog za usvajanje tumačenja koje na ovako drastičan način redefiniše samu suštinu autorskog prava. Iz navedenih razloga, Share Fondacija smatra da predlog Autentičnog tumačenja treba da bude momentalno povučen, a da eventualne intervencije treba da budu vršene od strane zakonodavca izmenama Zakona koje bi pratila adekvatna javna rasprava.