Jednom Internet provajderu stigao je dopis Poreske uprave kojim se traži da što pre onemogući pristup za 64 sajta stranih priređivača igara na sreću. Dokument je objavljen na Facebook-u i u njemu se vidi da se radi o sajtovima za sportsko klađenje preko Interneta.
Jasno je da ovaj “dopis” nije pravno relevantan dokument. Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administracijiPoreska uprava ne poseduje nikakva ovlašćenja koja se mogu primeniti na operatore Internet usluga. Nadležnost Poreske uprave u vršenju kontrole u oblasti igara na sreću uređena je članom 129m ovog zakona i propisuje da Poreska uprava vrši kontrolu u oblasti igara na sreću “prikupljanjem, obradom i analizom podataka, informacija i dokumentacije koji toj upravi dostavljaju priređivači igara na sreću, kao i drugih podataka u skladu sa propisima kojima se uređuju igre na sreću”.
Poreska uprava je verovatno u postupku kontrole saznala da je u Srbiji moguće učestvovanje u igrama na sreću koje se priređuju preko Interneta u inostranstvu, što prema članu 10. Zakona o igrama na sreću nije dozvoljeno.
Očigledno je da neko u ovom slučaju krši zakon, ali to nisu Internet provajderi. Pokušaj Poreske uprave da naloži Internet provajderima da zabrane pristup spornim sajtovima je u potpunosti neustavan i nezakonit. Naravno da treba zaštititi domaće priređivače igara na sreću, koji značajno doprinose prihodima u budžetu Republike Srbije, ali to se ni u kom slučaju ne sme činiti cenzurisanjem Interneta, jer se time krše Ustav i zakoni, što Poreska uprava očigledno pokušava da učini u ovom slučaju.
Pomalo je čudno što Poreska uprava u slučaju navodnog kršenja zakona šalje samo “dopis” i od Internet provajdera traži da preduzme “hitne mere” iz delokruga rada tog provajdera. Ukoliko se zaista radi o nezakonitim postupcima za koje operator može biti odgovoran, zašto nije podneta prekršajna ili krivična prijava? Dodatno, zabrinjava činjenica da se pod “hitnim merama” podrazumeva onemogućavanje pristupa sajtovima, što je veoma problematično po slobodan protok informacija na Internetu i predstavlja cenzuru.
Smatramo da je jedina zakonska mogućnost da Poreska uprava pokrene odgovarajući postupak, ali da samo sud može doneti odluku o onemogućavanju pristupa određenim sajtovima.
Poreska uprava se poziva na kršenje Zakona o igrama na sreću, odnosno član 10. stav 1. tačke 1, 2. i 3. u vezi sa članom 130. stav 1. tačka 2. koji propisuje novčane kazne za prekršaje. Tumačeći navedene članove zakona, Poreska uprava smatra da Internet provajder učestvuje u igrama na sreću ili omogućava uplatu uloga u Srbiji za učestvovanje u igrama na sreću u inostranstvu putem platnih kartica, a od strane izdavaoca platnih kartica sa sedištem u Srbiji ili omogućava uplate uloga u Srbiji u inostranstvu na neki drugi način.
Smatramo da se Internet provajder ne može podvesti ni pod jednu od navedenih kategorija, jer on niti učestvuje u igrama na sreću, niti omogućava uplatu uloga u Srbiji za učestvovanje u igrama na sreću koje se priređuju u inostranstvu putem platnih kartica ili na drugi način.
Pošto Poreska uprava očigledno ima suprotan stav, jedina zakonska mogućnost koju ona ima je podnošenje prekršajne prijave na osnovu koje bi nadležni sud doneo odluku da li je došlo do kršenja zakona ili ne. To bi bio jedini pravni osnovkojim može da se naloži Internet provajderu da onemogući pristup određenom sajtu.
Posebno treba imati u vidu član 16. stav 1. Zаkоnа о еlеktrоnskој trgovini: “Pružаlаc uslugа kојi prеnоsi еlеktrоnskе pоrukе kоје mu је prеdао kоrisnik uslugа, niје оdgоvоrаn zа sаdržај pоslаtе pоrukе i njеnо upućivаnjе, аkо niје: 1) inicirао prеnоs; 2) izvršiо оdаbir pоdаtаkа ili dоkumеnаtа kојi sе prеnоsе; 3) izuzео ili izmеniо pоdаtkе u sаdržајu pоrukе ili dоkumеnаtа; 4) оdаbrао primаоcа prеnоsа.”
Činjenica da Internet provajder putem Interneta omogućava nekom da uspostavi vezu sa određenim informacionim sistemom (priređivačem) ni na koji način nije “omogućavanje uplate uloga”. Samo “omogućavanje uplate uloga” je neophodno tumačiti kao aktivnu radnju koja mora sadržati određen stepen namere, svesnog pomaganja licu da ostvari određeni cilj, što u ovom slučaju ne postoji. Korisnicima Interneta u Srbiji bi drugačijim tumačenjem pojma “omogućavanje” protivustavno bila uskraćena informacija o postojanju nekog sadržaja i to od strane nenadležnog organa.
Sloboda informisanja, odnosno sloboda medija je zagarantovana Ustavom RS u okviru koga član 50. stav 3. predviđa: “U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja…” Dodatno, Zakonom o javnom informisanju (čl. 2. st. 3. i 5.) je predviđeno da niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ovlašćenja. O povredama slobode javnog informisanja odlučuje sud, po hitnom postupku.
U dopisu se navodi i da “omogućavanje zloupotrebe Interneta” može da dovede do “dalekosežnih posledica”, a da nije objašnjeno na koji način provajder može da bude odgovoran za te zloupotrebe i kakve su to “dalekosežne posledice”.
S obzirom na navedeno, možemo da zaključimo da Poreska uprava pogrešno tumači zakon i šalje dopise koji su van njenih ovlašćenja. Pretpostavljamo da na taj način pokušava da zapreti Internet provajderima novčanim kaznama propisanim i do 2.000.000 dinara, da onemoguće pristup sajtovima i na taj način prekrše druge propise. Postavlja se pitanje zašto bi Internet provajderi trebalo da snose odgovornost i troškove za regulisanje tržišta igara na sreću.
Internet provajderi ne smeju da postupaju prema ovakvim i sličnim dopisima. Oni koji to eventualno učine moraju biti svesni da će ih Internet zajednica proglasiti odgovornim za cenzuru Interneta, što može negativno da se odrazi na njihovu reputaciju, pa samim tim i na tržišnu poziciju.
Dopis Poreske uprave možete da vidite ovde, kao i listu sajtova.