Nedavna presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Bašić protiv Hrvatske izazvala je pometnju u hrvatskom pravosudnom sistemu. Najviši sud u Evropi je utvrdio da je Hrvatska povredila član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji garantuje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Hrvatski državljanin u ovom postupku, g. Bašić, podneo je predstavku sudu u Strazburu da su dokazi u krivičnom postupku protiv njega pribavljeni nelegalnim nadzorom njegovih telefonskih komunikacija. Sud se u ovom slučaju pozvao na odluku u presudi Dragojević protiv Hrvatske, donetoj početkom 2015. godine takođe u vezi sa nadzorom elektronskih komunikacija.
Kako piše zagrebački “Jutarnji list”, stav Evropskog suda jeste da su sudije u Hrvatskoj odobravale primenu mera tajnog nadzora bez valjanog obrazloženja, što kao posledicu može imati poništavanje brojnih osuđujućih presuda hrvatskih sudova. Postoje indicije da su se nalozi sudova za presretanje komunikacija izdavali na šablonskim dokumentima, kojima su samo menjani datumi. Slučajevi Bašić i Dragojević tiču se krivičnih postupaka za trgovinu narkoticima, u kojima se dokazi najčešće pribavljaju prisluškivanjem osumnjičenih lica.
Iz prakse se može videti da je sud u Strazburu u poslednje vreme postavio visoke standarde zaštite prava na privatnost iz člana 8 kada je reč o primeni mera tajnog nadzora komunikacija. Takav stav suda je potpuno razumljiv imajući u vidu buran razvoj događaja u poslednje tri i po godine, počevši sa otkrićima uzbunjivača Edvarda Snoudena o masovnom nadzoru, sve do pada “Safe harbor” sporazuma između EU i SAD. Dve presude koje su naročito značajne su Roman Zaharov protiv Rusije (2015) i Sabo i Viši protiv Mađarske (2016). Obe se odnose na slučajeve kada su aktivisti civilnog sektora bili pod merama nadzora koje nisu poštovale standarde ljudskih prava u Evropskoj konvenciji.
Nekontrolisano i masovno nadgledanje komunikacija nesumnjivo ugrožava privatnost građana i stvara “efekat smrzavanja” (chilling effect) u pogledu toga šta ćete reći ili uraditi onlajn ako znate da ste pod budnim okom “nadzirača”, bili oni državni organi ili privatni akteri. Ovaj problem takođe utiče na kompanije, jer sa sveprisutnim i masovnim nadzorom mejlova, poruka i telefonskih razgovora ne znate da li vaše poslovne tajne zaista ostaju tajne samo za vas i vaše poslovne partnere.
Pratićemo dalji razvoj događaja u Hrvatskoj i smatramo da bi u svim zemljama zapadnog Balkana primena mera nadzora elektronskih komunikacija trebalo da bude u skladu sa ustavnim garancijama tajnosti sredstava komuniciranja i praksom Evropskog suda za ljudska prava. Izdavanje sudskih naloga za prisluškivanje upotrebom “šablona” predstavlja ozbiljno narušavanje zakonom propisanih procedura, te se dokazi pribavljeni na taj način svakako mogu opovrgnuti na sudu.
Vladavina prava ne podrazumeva samo da je procedura “ispoštovana”, tj. da postoji dokument kojim se odobrava mera nadzora komunikacija, već da nadležni organi zaista postupaju prema svojim dužnostima i ovlašćenjima, razmišljaju o suprostavljenim interesima privatnosti i bezbednosti, odnosno borbe protiv kriminala, i donose odluke na osnovu prethodno urađene analize, a ne po automatizmu i “šablonima”.
SHARE Fondacija je 2013. potpisala Međunarodne principe primene standarda ljudskih prava na nadzor komunikacija, zajedno sa više od 600 organizacija širom sveta, u kojima se ističe da sve mere koje narušavaju privatnost naših komunikacija moraju biti neophodne i proporcionalne cilju koji se želi postići.