Kraj januara je obeležila debata o autentičnom tumačenju Zakona o autorskim i srodnim pravima, koje je moglo da dovede do prakse da se “rutinske” fotografije ne smatraju autorskim delom, te da se mogu koristiti bez naknade. Predlog tumačenja je izazvao revolt udruženja fotografa i jednog dela javnosti, a Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ipak nije usvojio tumačenje.

Analizom pedesetak medijskih objava u domaćim onlajn i tradicionalnim medijima, SHARE Fondacija je došla do podataka da su svega četiri analizirana medija svojim tekstovima podržala usvajanje tumačenja zakona – Politika, E-novine, Telegraf.rs i Srbija danas. Najveći broj medijskih objava je bio neutralan, tj. prenošene su samo izjave aktera, opšte činjenice o tekstu predloga ili sadržaji drugih medija, dok je desetak medijskih objava bilo protiv usvajanja predloga autentičnog tumačenja, između ostalih RTV, Južne vesti, Kurir, Netokracija Srbija, portal Građanin, Espreso.rs i Omladinski radio.

Zanimljivo je da je tekst portala E-novine “Kraj foto-mafije”, u kome se podržava usvajanje autentičnog tumačenja i najavljuju “lavine kontratužbi za povraćaj novca koji je pogrešnom primenom zakona u sprezi sa korumpiranim sudijama foto-mafija otela od srbijanskih medija”, uklonjen sa sajta. Taj portal je u novembru prethodne godine pisao o pravnim problemima sa kojima se suočavala redakcija zbog naknada za korišćenje fotografija.

Posle neuspelog pokušaja da se redefiniše status fotografije kao autorskog dela, treba razmisliti kako se mogu pomiriti prava i interesi zainteresovanih strana u ovom procesu – novinara, profesionalnih fotografa, ali i svih ostalih građana koji bi potencijalno želeli da zaštite svoje fotografije. Možda i ključna tačka buduće reforme zaštite autorskih prava u oblasti javnog informisanja jeste usklađivanje nivoa zaštite jednog od najvažnijih novinarskih proizvoda – vesti –  i fotografija. U važećem Zakonu o autorskim i srodnim pravima se navodi šta se naročito smatra autorskim delom, a među pobrojanim stavkama se ne navodi vest. To upravo ostavlja prostor da se, u zavisnosti od svih okolnosti slučaja, status vesti kao autorskog dela novinara različito tumači, dok su sa druge strane fotografije znatno zaštićenije. Pojašnjavanje određenih izuzetaka za korišćenje fotografija u svrhe javnog informisanja bi na neki način pružilo mogućnost onlajn medijima da koriste fotografije na profesionalan način, bez nesigurnosti u pogledu potencijalnih postupaka za naknadu štete.

Takođe, na našim profilima na društvenim mrežama nalaze se mnoge fotografije iz privatnog života koje uživaju određenu zaštitu, pre svega u smislu prava na privatnost i prava na lik. Praksa povodom ovog pitanja nije ujednačena. Međutim, kada činimo svoje fotografije javno dostupnim na Internetu, treba da pođemo od pretpostavke da će svako moći da dođe u njihov posed i iskoristi ih u različite svrhe. Koliko god ta javno objavljena fotografija bila privatna, autor mora imati svest o tome da ju je svesno objavio na Internetu, da je upravo zahvaljujući njegovom radnjom (jednim običnim klikom) ona postala javno dostupna neodređenom broju ljudi. Takođe, u zavisnosti od okolnosti svakog pojedničnog slučaja, zaštita se može tražiti u slučaju kršenja prava trećeg lica. Jedan od primera može biti da neko iskoristi fotografiju lika osobe za reklamu ili drugu komercijalnu svrhu bez dozvole – u tom slučaju osoba čiji je lik zloupotrebljen može tražiti naknadu zbog povrede prava na lik. Suštinski, treba voditi računa o tome da sve što je javno na Internetu svako može da preuzme. Vodite računa koje fotografije na društvenim mrežama činite javno dostupnim, a koje dostupnim samo određenom krugu korisnika (npr. prijatelji na Fejsbuku). Ukoliko ne želite da neko preuzima i koristi vaše fotografije bez dozvole i naknade, možete to jasno naznačiti na mestu objave ili omogućiti slobodno dalje korišćenje po osnovu neke od Creative Commons licenci.

Smatramo da se sistem zaštite autorskih prava, uzimajuću u obzir sve karateristike onlajn medija i digitalnog okruženja, ne može reformisati “autentičnim tumačenjima”, već isključivo izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, kojima treba da prethodi ozbiljna javna rasprava. Pri tome treba voditi računa da se svim akterima omogući adekvatna zaštita ali i opravdano korišćenje autorskih dela u situacijama od javnog interesa (obrazovanje, nauka, javno informisanje itd) u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava.