Privatni sektor bezbednosti do sada nije bio uređen propisima Republike Srbije, što nije u skladu sa obavezama Republike Srbije prema Konvenciji Sаvetа Evrope broj 108 o zаštiti licа u odnosu nа аutomаtsku obrаdu podаtаkа o ličnosti, koju je Srbija ratifikovala 2005. godine, niti u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije (član 42) i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL). Trenutno postoje dva zakona iz ove oblasti koji su u proceduri: Zakon o detektivskoj delatnosti i Zakon o privatnom obezbeđenju.
Predlog Zakona o detektivskoj delatnosti uređuje rad pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koji se bave pružanjem detektivskih usluga, tj. detektivskom delatnošću, kao i uslovi za njihovo licenciranje, način vršenja poslova i ostvarivanje nadzora nad njihovim radom (član 1. Nacrta ZDD). S druge strane, Zakonom o privatnom obezbeđenju propisuje se obavezno obezbeđenje i zaštita određenih objekata, imovine, lica, zatim poslovi i rad pravnih i fizičkih lica u oblasti privatnog obezbeđenja, kao i uslovi za njihovo licenciranje, način vršenja poslova i ostvarivanje nadzora nad njihovim radom (čl. 1. i 2. Nacrta ZPO).
Predlozi u svom tekstu imaju brojne propuste, između ostalog i u pogledu određivanja uslova pod kojim pojedinci i organizacije mogu da se bave ovim poslovima, odnosno nedostatak odredbi kojima bi se isključila mogućnost da se navedenim delatnostima bave određena lica. Naime, u javnosti su iskazane zamerke na to da će, ukoliko budu usvojeni u izvornom obliku, ovi zakoni otvoriti mogućnost da se osobe sa kriminalnom prošlošću legalno bave poslovima privatnog obezbeđenja, odnosno da legalno nose oružje, vode dresirane pse, lišavaju građane slobode i legitimišu ih.
Privatni sektor bezbednosti, u koji spadaju privatni detektivi i privatno obezbeđenje, u svom poslovanju dolazi u posed podataka o ličnosti lica, kako onih sa kojima stupa u ugovorni odnos, tako i trećih lica koja su predmet tog ugovornog odnosa, a nisu obavešteni niti su dali saglasnost da se vrši obrada njihovih ličnih podataka. U tom smislu, ZZPL predstavlja dobar osnov za dalju izradu ovih zakona u čiji tekst je neophodno implementirati načela Zakona (načelo zakonitosti, ograničavanja svrhe obrade, srazmernosti, tačnosti, ograničenog zadržavanja i zabrana diskriminacije). Sasvim je jasno da se pri obavljanju detektivske delatnosti, kao i poslova privatnog obezbeđenja, dolazi u posed ličnih podataka velikog broja lica, te je stoga veoma bitno da ovi zakoni budu usaglašeni sa odredbama ZZPL-a. Nažalost, postojeći nacrti ovih zakona imaju dosta propusta u pogledu zaštite podataka o ličnosti. Treba napomenuti da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Izveštaju za 2012. godinu naglasio da detektivske agencije (u ovom slučaju iz Crne Gore) podnose zahteve za dostavljanje zadržanih podataka operaterima mobilne i fiksne telefonije u Republici Srbiji, što je očigledno protivno ZZPL-u.
Svrha obrade podataka o ličnosti nije propisana spomenutim zakonima o privatnom sektoru bezbednosti, iako je Ustavni sud Republike Srbije u Odluci 68/2012 utvrdio da ni članovi ZZPL-a (čl. 12, 13), kojima je bilo predviđeno da se pravni osnov za obradu podataka može utvrditi i podzakonskim aktom, nisu u saglasnosti sa Ustavom, jer se po oceni Suda samo zakonom može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka. Svrha prikupljanja i obrade podataka mora biti konkretna i unapred utvrđena, jer rukovalac ne sme obrađivati lične podatke, niti ih otkrivati trećem licu iz razloga koji nisu usklađeni sa ovom konkretnom svrhom. Dakle, ovi zakoni moraju u svom tekstu definisati svrhu prikupljanja i obrade podataka, te samim tim rukovaoci podacima, to jest detektivske agencije i agencije za privatno obezbeđenje, ne mogu prikupljati podatke u druge svrhe osim one navedene u ovim zakonima.
Svrha obrade podataka treba da se odnosi na obradu onih podataka koji su nastali na osnovu slobodnog pristanka lica iz ugovornog odnosa za pružanje detektivske usluge ili usluge privatnog obezbeđenja. U tom smislu, ne mogu se prikupljati podaci za čiju obradu lice iz ugovornog odnosa nije dalo pristanak i koji nisu neophodno potrebni za neometano obavljanja delatnosti. Kada je reč o podacima trećeg lica, koje se mogu pojaviti pri ispunjenju ugovora, a koje nije obavešteno o obradi i nije dalo saglasnost, njegovi podaci mogu biti prikupljani samo na osnovu pristanka u skladu sa ZZPL-om i zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja .
Kako predlozi zakona upućuju na primenu ZZPL-a kada je reč o prikupljanju podataka (npr. član 17 ZDD), postavlja se pitanje da li se može primeniti i odredba kojom se definiše obrada bez pristanka (član 12). Prema ovom članu, obrada bez pristanka dozvoljena je pod određenim uslovima, tj. da bi se ostvarili ili zaštitili životno važni interesi lica ili drugog lica, zatim u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom, aktom donetim u skladu sa zakonom ili ugovorom zaključenim između lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zaključenja ugovora, tj. u slučaju kada je reč o podacima prikupljenim na osnovu ugovornog odnosa. Pored ovih izuzetaka, određeno je i da pristanak nije neophodan radi ostvarenja pretežnog opravdanog interesa lica, rukovaoca ili korisnika.
Dakle, kada je reč o izuzetku “pretežnog opravdanog interesa lica, rukovaoca ili korisnika” koji je relevantan za obavljanje detektivske delatnosti i poslova privatnog obezbeđenja, njega treba tumačiti restriktivno. Ovde se radi “o slučajevima, kada rukovalac, korisnik ili drugi pojedinac, ima osnovan interes za obradu podataka o ličnosti određenog lica i da je taj interes toliko bitan da prevazilazi interese lica čiji će se podaci obrađivati. Kako je već pomenuto, takav interes treba procenjivati izrazito restriktivno i ovom odredbom se nikako ne sme opravdavati obrada podataka o ličnosti, koja bi sa aspekta rukovaoca bila samo tehnički jednostavno izvodljiva ili zanimljiva sa aspekta izvođenja njegove delatnosti”, kako je navedeno u Vodiču kroz ZZPL. Iz toga sledi da se podaci o trećim licima ne mogu prikupljati zato što je to jednostavno izvodljivo prilikom obavljanja ovih delatnosti, već samo na osnovu pristanka i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, te se ovaj izuzetak u ovom slučaju ne može primenjivati pri pružanju usluga propisanih navedenim zakonima.
Nijedan od ova dva predloga zakona ne sadrži opštu upućujuću odredbu na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koja bi obezbedila shodnu primenu spomenutih zakona na pitanja koja nisu regulisana ovim predlozima. Upućivanje je od posebnog značaja zbog mogućnosti izjavljivanja žalbe koju treća lica mogu podneti Povereniku zbog nepropisnog rukovanja podacima o ličnosti (glava IV ZZPL).
U skladu sa navedenim, odredbe spornih zakona treba da budu preciznije i usklađene sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i sa međunarodnim ugovorima u ovoj oblasti koje je Srbija ratifikovala. Samo tako će biti zagrantovana pravna zaštita svih građana i njihovih ličnih podataka. Ukoliko spomenuti zakoni budu usvojeni u trenutnoj formi, Share Defense će razmotriti mogućnosti da pred Ustavnim sudom pokrene Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovih propisa.
UPDATE:
Danas su usvojeni zakoni o detektivskoj delatnosti i privatnom obezbeđenju, a tekst zakona još nije javno dostupan. Ostaje da se vidi kako je rešeno pitanje zaštite podataka o ličnosti trećih lica, o čemu smo opširnije pisali i da u skladu sa tim reagujemo.