U poslednje vreme bilo je dosta slučajeva i rasprava u vezi sa uklanjanjem materijala postavljenog na društvene mreže i različite platforme za distribuciju sadržaja na Internetu. Veliku reakciju javnosti je posebno izazvalo uklanjanje parodije na snimak spasavanja iz Feketića sa YouTube, i to povodom navodnog kršenja autorskih prava. Imajući u vidu veliki odjek koji je ovaj slučaj imao u javnosti, ovde ćemo pokušati da damo pravnu analizu regulative primenjive na skidanje materijala u slučaju da se krše autorska prava kroz prizmu platforme kao što je YouTube.

Youtube mi je poslao obaveštenje – DMCA i regulativa u SAD

Treba skrenuti pažnju na to da iako koristite Vaš YouTube nalog van SAD, onog trenutka kad dobijete obaveštenje od YouTube-a da kršite autorska prava i da se od vas traži da zbog toga uklonite sporni materijal, na Vas se u tom pogledu primenjuju zakoni Sjedinjenih Država. Konkretno, YouTube je osnovan u skladu sa zakonima Kalifornije i posluje u skladu sa njima, kao i većina današnjih društvenih mreža koje su uglavnom nastale u “silicijumskoj dolini”, pa sve politike i pravila ovog sajta moraju biti u skladu sa američkim zakonodavstvom i na te politike ste pristali onog trenutka kada se otvorili svoj nalog i kliknuli na polje “I accept terms and conditions”. Između ostalog, prihvatili ste i nadležnost sudova u Kaliforniji u vezi sa problemima koji se mogu javiti.

Pre nego što pređemo na konkretne politike i uslove na koje ste pristali, prvo ćemo dati prikaz zakonodavnog okvira koji predstavlja minimum sa kojim ove politike moraju da budu usaglašene. Pošto govorimo o skidanju materijala kojim se krše autorska prava, treba imati u vidu da osnovni okvir pravne regulative YouTube-a predstavlja Digital Millennium Copyright Act 2000 (DMCA) i da se politika skidanja materijala sa YouTube-a oslanja na njegove odredbe, posebno na Glavu II koja se naziva OCILLA (Online Copyright Infringement Liability Limitation Act) i još preciznije na član 512 a-d. U skladu sa njim propisane su odredbe ograničenja od odgovornosti ISP (što je u našem slučaju YouTube) za koje su uslovi skoro isti kao u propisima EU (za čist tehnički prenos, kešing, hosting, nemanje saznanja o nelegalnom sadržaju, itd).

DMCA propisuje uslove kako obaveštenje (“notice”) treba da izgleda (da ste svesni da ovim započinjete pravni postupak koji vas može izložiti odštetnim zahtevima, da to radite sa dobrom namerom, itd). Ono što je važno je da kad pružalac usluge (ISP) primi ovaj “notice”, mora odmah da skine sadržaj bez preispitivanja pravne validosti navoda u “notice”-u, ako želi da bude izuzet od odgovornosti, naravno pod uslovom da “notice” sadrži elemente koje propisuje DMCA. Elementi su:

1) Fizički ili elektronski potpis lica koje podnosi “notice”,

2) Identifikaciju autorskim pravom zaštićenog materijala za koji se tvrdi da je to pravo povređeno,

3) Identifikaciju materijala za koji se tvrdi da je nedozvoljen i koji se zbog toga treba ukloniti ili mu ograničiti pristup,

4) Dovoljno informacija za kontakt stranke koja je učinila navodnu povredu (adresa, telefon, e-mail),

5) Izjava o savesnosti stranke koja se žali u pogledu nedopuštenosti materijala,

6) Izjava da su podaci u “notice”-u tačni i da stranka ima ovlašćenje da dela u ime nosioca autorskog prava.

Ono što je bitno je da se ovaj “notice” može uputiti samo zbog kršenja autorskih prava (copyright infringements) u pisanoj formi i to od strane vlasnika autorskog prava ili njegovog zastupnika. Nakon skidanja materijala, ISP obaveštava lice čiji je materijal skinut o toj okolnosti i daje mu rok od 10 do 15 dana da pošalje kontra-obaveštenje (“counter-notice”) kao odgovor na ovaj “notice” (elemente “counter-notice” isto propisuje DMCA). ISP tada prosleđuje “counter-notice” onom ko je podneo “notice” i obaveštava ga da ako u roku od 15 dana ne pokrene sudski postupak u vezi sa ovim pitanjem i o tom pokretanju ne obavesti ISP, onda će ISP biti primoran da sporni sadržaj vrati na sajt.

Ono što je bitno naglasiti je da DMCA u članu 512 (f) predviđa građanske sankcije i odštetne zahteve u slučaju namernog upućivanja neistinitog “notice”-a, gde štetu može potraživati ne samo lice čiji je materijal skinut, nego i ISP. U skladu sa tim odredbama “Lažno predstavljanje” čini svako ko svesno lažno predstavi: da su materijal/aktivnost nedozvoljeni ili da su materijal/aktivnost uklonjeni ili im je pristup onemogućen usled greške ili lažnog predstavljanja. U skladu sa tim, ta osoba će biti odgovorna da naknadi štetu, uključujući sudske i advokatske troškove koje je pretrpeo navodni štetnik, bilo koji nosilac autorskog prava ili ovlašćeni nosilac licence ili provajder usluga koji je pogođen takvim lažnim predstavljanjem, kao rezultat toga što se provajder oslanjao na lažno predstavljanje prilikom uklanjanja ili onemogućavanja pristupa sadržaju za koji se smatralo da je nedozvoljen, zamene uklonjenog materijala ili prestanka njegovog onemogućavanja. Na taj način uvodi se sankcija za onog ko namerno pošalje “notice” kako bi sprečio distribuciju materijala za koji je svesan da je legalan ali zbog svojih nekih ličnih razloga želi da ga skine, i da bi to uradio zloupotrebljava proceduru propisanu u ovom dokumentu.

Treba pomenuti i da DMCA ostavlja mogućnost da lice koje je podnelo “notice” traži otkrivanje podataka o identitetu osobe koja je postavila sporni materijal u cilju vođenja sudskih postupaka u vezi sa ovim pitanjima. To je moguće tako što će se podnosilac “notice”-a obratiti sudu, gde će sudski činovnik (clerk) izdati neku vrstu naredbe da ISP otkrije podatke o identitetu te osobe. Stoga sam ISP ne može svojevoljno otkriti informacije o identitetu osobe čak iako krši autorska prava, nego to mora učiniti u zakonom regulisanom postupku, kako bi se obezbedio visok nivo zaštite podataka o ličnosti i komunikaciji svakog korisnika.

Ono na šta treba skrenuti pažnju je da se ova procedura primenjuje samo na povrede autorskih prava, a da se za ostale povrede primenjuju procedure propisane u drugim zakonima (npr. za određene oblike pornografskog i eksplicitnog materijala se primenjuje Communication Decency Act). To je posledica toga što se u U.S. primenjuje vertikalni režim odgovornosti za sadržaj na Internetu, gde se u zavisnosti od povrede koja se javlja posebnim aktom i granom prava reguliše režim odgovornosti. Nasuprot tome, u EU je više prisutan horizontalni režim gde nezavisno od vrste povrede imamo jedan režim ograničenja od odgovornosti koji je propisan u Direktivi o elektronskoj trgovini.

Youtube politike skidanja sadržaja koji krši autorska prava

Nakon što smo sumirali pravni režim kada je reč o skidanju materijala koji krši autorska prava u SAD, sada ćemo prikazati i kako to funkcioniše konkretno u slučaju YouTube-a.

Kada govorimo o YouTube-u, ne postoje različite postavke (setovi) pravila za različite granice pristupa i obima korišćenja YouTube usluga, već se sve svodi na opšta pravila dostupna u 3 glavna dokumenta:

1) Google politika privatnosti

Reguliše načine prikupljanja i obrade prikupljenih podataka o korisnicima, a naročito:

– Koje se informacije prikupljaju i zašto se prikupljaju

– Kako se koriste prikupljene informacije

– Ponuđeni izbori pristupa informacijama i njihove promene

Naglašava se i to da će se svaki spor koji proistekne iz problematike koju obuhvata opšte uslove poslovanja rešavati pred sudom u Kaliforniji, Santa Clara County.

2) YouTube smernice

Etička pravila ponašanja i filtriranja još neobjavljenog sadržaja od strane korisnika. Ipak, YouTube ih prinudno sprovodi putem “FLAG” sistema prijave neprihvatljivog sadržaja od strane ostalih korisnika. To su  govor mržnje, pornografija, razni vidovi zlostavljanja, ali i “copyright” prekršaji.

3) YouTube opšti uslovi poslovanja

Predstavlja osnovni set pravila za korisnike YouTube-a sa svim potrebnim smernicama, pa i procesnim pravilima, u vezi sa uklanjanjem materijala koji je zaštićen autorskim pravima. Sudska nadležnost zasniva se po pristupu servisu, a pripada sudu u Kaliforniji uz primenu zakona SAD sa osnovom u DMCA (clan 8. YouTube Terms of Service). YouTube ne proverava istinitost tvrdnje o ugrožavanju autorskih prava, već odmah privremeno uklanja sadržaj sa platforme i prekršiocu šalje “notice”, na koji on može odgovoriti “counter-notice”-om koji YouTube prosleđuje licu koje je podnelo prvobitni zahtev za uklanjanje. Ukoliko se ne povede sudski postupak i o tome ne dostavi dokaz YouTube-u u roku od 10-14 radnih dana, YouTube će ponovo omogućiti pristup uklonjenom sadržaju. Ukoliko neko namerno zloupotrebljava odredbe o skidanju spornog sadržaja, odnosno odredbu da se materijal skida bez prethodne provere istinitosti tvrdnji o kršenju autorskih prava(…), na njega će se primeniti prethodno objašnjene odredbe DCMA u vezi sa lažnim predstavljanjem (član 512 f). Takođe se naglašava da se u slučaju spora koji proizilazi iz tumačenja YouTube opštih uslova poslovanja smatra da je usluga koju pruža platforma pružena u Kaliforniji, i da se pristupom i korišćenjem platforme zasniva nadležnost suda u Kaliforniji.

Kada je u pitanju sam postupak uklanjanja, sadržaj se sa YouTube-a najčešće uklanja pomoću tri sistema:

Flag sistem – prijava od strane drugih korisnika da sadržaj krši pravila postavljanja predviđenim u YouTube smernicama (pornografija, govor mržnje…). Na ovaj način mogu se obležiti neprihvatljivi video-klipovi, komentari korisnika, pa i čitavi kanali.

Copyright Claim – Prijava koju šalje individualni korisnika ili ovlašćeno lice da je sadržaj navodno prekršio njegovo autorsko pravo. Ukoliko se pokaže istinitim, dobijaju se opomene – “strikes”. Nakon tri opomene, korisnički nalog biva suspendovan.

Content ID – Svaki korisnik koji je vlasnik sadržaja na kome ima autorsko pravo, šalje YouTube-u tzv. reference content, odnosno materijal koji Content ID sistem digitalno upoređuje sa svim budućim sadržajima koji budu upload-ovani na YouTube. Ukoliko Content ID sistem utvrdi podudarnost u sadržaju dva video-klipa (a time i kršenje autorskih prava), on daje različite mogućnosti vlasniku autorskih prava u pogledu njihove zaštite.

Video “Supermen u Feketiću”
Još uvek nije jasno na osnovu čega je i na koji način sporna parodija na snimak prvog potpredsednika Vlade iz slučaja “Feketić” uklonjen sa YouTube-a. Nakon uklanjanja, video je ponovo vraćen na sajt 11 dana od uklanjanja. Pretpostavljamo da je razlog bio propuštanje roka predviđenom u YouTube’s Terms of Service da KVZ Digital YouTube-u dostavi dokumentaciju o pokretanju sudskog postupka povodom spornog video-klipa. Ono što je zabrinjavajuće je to da je KVZ Digital odmah po vraćanju na sajt ponovo poslao isti zahtev kojim je još jednom onemogućio pristup video-klipu. Ovo je, bez ikakve sumnje, zloupotreba pravila korišćenja YouTube platforme i kršenje pravila koje propisuje DMCA, a koji propisuje osnov za odgovornost i sudsko gonjenje. Dodatno, nedopustivo je to što je ovom prilikom KVZ Digital poslao zahteve za skidanje još nekih video klipova istog korisnika, gde je već na prvi pogled očigledno da KVZ nema nikakva autorska prava, niti ovlašćenje da traži zabranu pristupa.

Pravnom timu YouTube-a zaduženom za ispitivanje povreda autorskih prava SHARE Defense je poslao pismo u kome se ukazuje na očiglednu zloupotrebu odredbi o zaštiti autorskih prava koje propisuje DMCA i YouTubе’s opštih uslova uz zahtev da se svi budući zahtevi za skidanje “spornog” sadržaja ovog korisnika koje uputi KVZ Digital odbace ili stave na čekanje sve dok KVZ Digital ne podnese čvrste dokaze da je nosilac ili ima pravo da zastupa nosioce autorskih prava, a radi sprečavanja svake dalje zloupotrebe. Odgovor još uvek nismo dobili, a u međuvremenu je podneta krivična prijava protiv KVZ Digital zbog povrede slobode govora i javnog istupanja (čl. 148. Krivičnog zakonika) kao i zbog sprečavanja štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa (čl. 149. st. 1 Krivičnog zakonika).

Slučaj Feketić je očigledan primer zloupotrebe sistema za uklanjanje nelegalnog sadržaja. Ovaj slučaj pokazuje i nesavršenosti trenutnog regulatornog sistema i mehanizama reagovanja platformi, jer i pored sve dobre volje da se putem ovakvog mehanizma ukloni sadržaj koji krši zakon, došlo se do situacije da je taj sistem zloupotrebljen u cilju organičavanja slobode govora (dozvoljavajući da se ponovo skine sadržaj koji je već prošao proceduru “notice”-a i uspešno vraćen na sajt). Zato je neophodno raditi na regulativi u ovoj oblasti i efikasnijoj primeni sankcija u cilju prevencije zloupotreba.