Piše: Milica Jovanović

Svako sredstvo komunikacije je medij, svejedno da li je od papira ili bitova. Internet je medij, čak i kada se koristi anonimno, na prostoru ograničenom na 140 karaktera ili u obliku diskusionog foruma, ličnog ili grupnog dnevnika, uredničkog portala.

Svako ima pravo da pokrene medij, pod određenim uslovima, od zidnih novina do megakorpa. Novim medijskim zakonima, posle izvesnih nesporazuma, sadržaji na internetu izostavljeni su iz zone regulacije po sili formata. Blogerima, autorima specijalizovanih sajtova, lokalnih info i portala građanskih organizacija, ostavljena je mogućnost dobrovoljnog upisa u Registar medija, čime se stiču određena prava ali i preuzimaju neke obaveze posebnog statusa.

Za početak, sama registracija je birokratska procedura čija cena nije mala za individualni budžet. Bez obzira na format i veličinu, svaki medij mora imati svog izdavača – kompaniju, udruženje ili preduzetnika čije je poslovanje regulisano drugom vrstom propisa. Izdavač pokreće postupak upisa u registar, i zajedno sa urednikom snosi zakonsku odgovornost za sadržaj koji se objavljuje. Tako blogeri ulaze u svet u kojem fraza „dužna novinarska pažnja“ više nije samo komentar domaće medijske scene, već može bitno odrediti ishod krivične tužbe. Sticanjem statusa medija, između ostalog, preuzima se odgovornost za proveru istinitosti objavljene informacije ili obaveza da se oglas jasno razlikuje od ostalog sadržaja.

U skladu sa zakonom, registrovani medij mora imati stalno dostupan impresum – podatke o izdavaču, urednicima i slično. Upis u registar podrazumeva dostavljanje podataka o vlasnicima medija, kao i redovno objavljivanje informacija o dodeljenim sredstvima iz javnih fondova. Sa druge strane, ovaj status ima i značajnih prednosti. Idealna uloga medija u demokratskom društvu kao zaštitnika opšteg interesa obezbedila je novinarima posebnu zaštitu u radu. Ukoliko svoje sadržaje registruju kao medij, zakon će blogerki i blogeru omogućiti zaštitu poverljivosti izvora, dok će slučajeve napada na njih tretirati po strožem režimu.

Najznačajnije povlastice koje donosi ovaj status jesu neposredan pristup informacijama od javnog značaja, prisustvo različitim događajima ograničene javnosti kao i mogućnost korišćenja javnih fondova namenjenih medijima.